Šaputava, predrođendanska epizoda. Đak prvak Nađa i jedna tetka što hrlila je u susret
tridesetoj.
N: „Tetka, a u koji razred ti ideš?“
T: „Ali, ja ne idem više u školu.“
N:„Nemoguće, lažeš.“
T: „Ne lažem, ozbiljno ti kažem. Za nekoliko dana ću napuniti 30 godina.“
Nevera na njenom licu.
T: „Evo, pitaj baku.“
Shvatih tad – pa ja sam Petak Tetka!
Petak Tetke to su vam one tetke sto su vazda čupave a nasmejane i ne treba im češalj da bi poravnale vlasi nemirne. Nose bedževe i skakuću po sobi. Plešu kraj semafora i ne stide se odvezane pertle. Umaču prste u oblake i dopuste da se umažu kao od šlaga koji je ostao u činiji nakon što je mama njim premazala tortu.
Petak tetka, ona što nakinđurena đinđuvama grli svom silinom Subotu i Nedelju i štuca kad je poprskaju vodom. Ona koja sve svoje dečje radosti pustila je da igraju lastiš i da šapuću tajne.
Nasuprot njima, tu su Ponedeljak, Utorak, Sreda i Četvrtak Tetke.
One su stroge, ali, opet popustiljivije kako su sve bliže Petak tetkama. One su udate, imaju decu, pokatkad mrko pogledaju i beže od ljuljaški plašeći se da će pokleknuti i vratiti im se i to nikako naglas ne bi priznale.
S ovim tetkama „Ne ljuti se čoveče“ uvek mora da se igra po pravilima. I majice moraju da se upašu u donji deo odeće. I alergične su na pevanje tokom jela. No, ne treba im zamerati. One su samo malo otišle od deteta u sebi. Neke možda nisu to ni htele, neke su samo tako uskočile u odelo odraslih a da nisu ni trepnule, neke su jurile da pobegnu misleći da će im tako biti lakše u životu.
I, baš zato, treba voleti i jedne i druge Tetke.
I ove prvosedmične i ove drugosedmične. Različitosti pomažu da se nekako plovi morem ovog sveta.
I, znate još šta? Deca su najiskrenija bića i ne treba ih uvek razuveravati. Primera radi, Deda Mraz i Uskršnji zeka ne postoje, Petak Tetke nisu više školarci i tome slično. Namig.
