BAČKA PALANKA: U okviru programa Narodne biblioteke Veljko Petrović za manifestaciju „Noć muzeja 2018“ publika je imala priliku da poseti i dalje otvorenu izložbu iz fonda Zavičajnog odeljenja pod nazivom „Prve bačkopalanačke štamparije“. Autori ove izložbe su Dragana Petrić, viši diplomirani bibliotekar i MA istorije Nikola Milivojević.
Povodom ove vredne istorijske postavke, predstavljene u Narodnoj biblioteci „Veljko Petrović“ razgovarali smo sa jednim od autora izložbe, MA istorije Nikolom Milivojevićem.
„Ovogodišnja Noć muzeja prošla je u znaku „Pobeda i pobednika“. Ovaj moto najviše asocira na vojne pobede i pobednike ratova. Izložbom „Prve bačkopalanačke štamparije“ koleginica Dragana Petrić i ja želeli smo da proslavimo jednu drugačiju pobedu koja se desila u miru, a imala je veliki odjek i uticaj na dalji razvoj naše opštine.
Ona je bila bitna prekretnica u daljoj modernizaciji Palanke. Otvaranje prve štamparije 1881. godine bio je predznak daljih pobeda. Štampanjem školskih knjiga, svesaka i drugih publikacija nastavljena je borba protiv nepismenosti. Radom štamparija Jozefa Krištofeka, Jozefa Blazeka, Emeriha Černišeka, Jozefa Tajera, Jozefa Dojča i drugih na prelazu sa XIX na XX vek izvojevana je još jedna pobeda – štampanje novina na jezicima žitelja Palanke.
Polaznu ideju za izradu izložbe pronašli smo prelistavajući građu Zavičajnog odeljenja N.B. „Veljko Petrović“. Pronašli smo veliki broj publikacija sa oznakama palanačkih štamparija o kojima je jedino skromno svedočanstvo ostavio Nikolaus Hep u svojoj knjizi. Istraživajući dalje građu uspeli smo da sastavimo potupuni bibliografiju publikacija koje su izašle iz štamparskih preduzeća palanačkih štampara.
Štamparije su u početku pokrivale mesta Palanačkog i Iločkog sreza i grad Novi Sad. Nakon Prvog svetskog rata svoju delatnost proširile su na zapadni deo Dunavske banovine. Tridesetih i prvu polovunu četrdesetih godina XX veka doživele su svoj uspon. Sarađivale su sa školama, profesorima, piscima, pesnicima, zanatlijama, udruženjima, verskim institucijama, privrednim preduzećima, Državnom lutrijom i drugim državnim institucijama. Zatvorene su oko 1946. godine, a njihova oprema je postala sastavni deo Mesne štamparije, kasnije preduzeća „Branko Bajić“.
Novine koje su izlazile iz u Palanci čitane su po celoj južnoj Ugarskoj, kasnije Kraljevini SHS/Jugoslaviji. Na njima su radili pored izdavača mnogi profesionalni novinari, pisci, političari i palanački intelektualci. Veliku finansijsku podršku pružali su im palanački prosvetni radnici. Najbolji primer rasprostranjenosti palanačkih novina je nedeljnik „Die Wacht“ („Straža“). Nudio je mogućnost pretplate za čitaoce u Sjedinjenim Američkim Državama. Čitali su ga uglavnom Palančani nemačkog porekla koji su se iselili u SAD početkom XX veka. Upravo zahvaljujući njima primerci „Die Wacht“ danas se čuvaju u biblioteci Kongresa SAD u Vašingtonu.
Ovom izložbom nadamo se da smo uspeli da približimo publici još jedan nepoznat aspekt naše prošlosti. Postavka se nalazi u galeriji N.B. „Veljko Petrović i dostupna je našim sugrađanima u toku radnog vremena biblioteke, radnim danima od 7 do 19 časova i subotom od 8 do 14 časova.“ – izjavio je za BAP VESTI koautor izložbe, MA istorije Nikola Milivojević.
