U Srbiji ce uskoro biti iskorenjena siva ekonomija. Ne zbog nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“, vec zbog muževa, i žena koji skupljaju fiskalne račune i za šibice.
Nesto sam razmišljala, malo računala, množila, delila i došla do zaključka da kad bih mužu naplatila do sad svaki skuvan ručak, mogla bih kupiti fin stančic u centru Novog Sada, na primer. Zamislite da sam čuvala svaki fiskalni račun od svih namirnica za spremanje ručka ovih devet godina. Dakle, samu pripremu ručka ne računam, to bismo svrstali u naknadu za pretrpljen duševni bol jer sam pobogu, dozvolila sebi da budem domaćica i ruke mazala uljem umesto pomadama.
Ja tebi operem gaće, ti meni masiraš leđa. Ja tebi ručak, ti meni kafu. Ja tebi luksuz ti meni 160.000 evra.
Ja sam čula da neki tamo civilizovan svet pravi predbračne ugovore. To je nešto, kažu američki snobovi, čime osiguraš svoju imovinu. Ne verujem da junaci nove estradne predstave „Dužan si mi brdo para“, nisu čuli za takav ugovor.
Ono sto mene muči jeste što nažalost, postoje mlade devojke, a i momci kojima su priče poput ovih baš kul, i eto kako je brak iz interesa jedini mogući brak danas. Jer šta je to ljubav? Ko još iz ljubavi ulazi u brak? Ko se nije proračunao, pripremio, imovinu obezbedio i pomislio da će ljubav, poštovanje i razumevanje, stvari za koje ne možemo dobiti fiskalni račun, taj je danas žešća budala.
Od ljubavi se ne živi. To mi je mama govorila kad sam se udavala. I u pravu je, ljubav nije dovoljna. Za život je neophodan rad i plata i ponekad puno para, ali ako vaših osam sati posla na kraju dana ne začinite sa jednim iskrenim „Kako si?“, jednim tanjirom tople večere koji je spremila voljena osoba i osmehom, onda zdravo. Nema od tog braka ništa.
Oporezujmo ljubav, brak, odnose, poštovanje, razumevanje, napravite nam neke mini fiskalne kase da za svako „Volim te“ tražimo račun i biće nam lepo. Znaćemo na čemu smo, brak će postati samo dobar biznis i ono što je najvažnije nećemo slušati budalaštine kako je ljubav najvažnija. Ako si proračunat, ljubavi nemaš.
