U Međuopštinskoj organizaciji slepih i slabovidih Bačka Palanka održano je predavanje na temu „Profesionalna orijentacija dece sa oštećenim vidom“ koju je držao tiflolog Živko Petković iz OŠ „Heroj Pinki“.
Ovo predavanje je podržalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kroz projekat „Rad sa tiflologom“, a organizovano je za roditelje slepe i slabovide dece.
– Organizovali smo predavanje zbog predstojećih završnih ispita dece u školama, a to je u neku ruku vid profesionalne orijentacije. U javnosti se mnogo priča o ovoj temi i to je izbor zanimanja za koje dete ima najviše afiniteta, odnosno posao sa kojim hoće da se bavi u životu. Za redovne škole, završne ispite pravi Ministarstvo i čitav krug stručnjaka, a za škole sa posebnim potrebama samo nastavnici koji su prepušteni sami sebi, kaže tiflolog Živko Petković.
On navodi da završni ispiti pokazuju koliko je dete spremno za srednjoškolsko obrazovanje i jako je bitno da se odabere pravo zanimanje koje detetu najviše odgovara, ono što će obezbediti egzistenciju tokom daljeg života.
[wonderplugin_slider id=21]
– Slabovidost dece nije preveliki problem, jer postoje određena pomagala kojima se vrši korekcija vida, ali samo u slučaju da tu ne postoji više bolesti. To je onda veliki problem i tu je jako bitno pravilno se postaviti, a važnu ulogu u svemu imaju roditelji i nastavnici koji vrše nastavu.
Roditelji su ti koji svakodnevno prate svoje dete i posmatraju njegov napredak, otkrivaju njihove afinitete i smatram da su oni najkompetentniji da znaju šta njihovom detetu treba po pitanju profesionalne orijentacije, kaže Živko Petković.
Danas u školama za decu sa posebnim potrebama postoji mnogo pomagala za slepa i slabovida lica poput difuznog belog svetla, elektronske lupe, zatim prilagođenih udžbenika i svesaka i tako dalje. Vrlo je bitno slepom i slabovidom detetu, kao uostalom i svakom mališanu, omogućiti što više dnevne svetlosti, a nikako korišćenje računara, tablet uređaja, mobilnih telefona ili bar smanjiti to na najmanju moguću meru.
Takođe, veliki problem je i odbijanje roditelja da prihvate činjenicu da je njihovo dete slabovido i odbijaju bilo kakvi komunikaciju sa nadležnim ustanovama. Tada se dete „gura u ćošak“ i ostaje bez potrebnog obrazovanja, a samim tim i bez egzistencije za dalji život.
