Svakog 5. juna obeležava se Dan zaštite životne sredine na globalnom nivou.
Realizuje se kroz mnoge manifestacije, akcije čišćenja, konferencije, kampanje i slično, sa ciljem da edukuje i podigne javnu svest o važnosti očuvanja životne sredine i alarmantnosti rešavanja ekoloških problema.
Poseban segment zaštite životne sredine jeste energetska efikasnost. Prelaskom sa neobnovljivih izvora energije kao što su ugalj, nafta i gas, na obnovljive izvore sunčeve, geotermalne, energije vetra, vodotokova i biomasa, postiže se veliko smanjanje emisije štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a pored toga, dolazi do uštede energije.
Najveći zagađivači životne sredine su gradovi, saobraćaj i velika industrijska postrojenja. Na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije, veliki potrošači su u obavezi da uspostave sistem energetskog menadžmenta (SEM) čija je obaveza postizanje odgovarajuće uštede energije na godišnjem nivou.
U razgovoru sa energetskom menadžerkom, Anom Fekete, dolazimo do informacija o merama unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene na teritoriji opštine Bačka Palanka, čiji se troškovi potrošnje energije, vode i energenata finansiraju iz opštinskog budžeta, kao i o aktuelnim projetima iz ove oblasti:
[wonderplugin_slider id=21]
– Trenutno se na objektima javne potrošnje na teritoriji opštine Bačka Palanka realizuje nekoliko projekata na unapređenju energetske efikasnosti zgrada: u Osnovnoj školi „15. oktobar“ u Pivnicama se postojeći kotao na čvrsto gorivo zamenjuje kotlom na biomasu.
Tehnička škola „9. maj“ u Bačkoj Palanci je obezbedila sredstva za finasiranje projekta zamene unutrašnje rasvete štedljivim svetiljkama, kao i Osnovna škola „Braća Novakov“ Silbaš, koja će na sva tri školska objekta (u Silbašu, Despotovu i Paragama) ugraditi unutrašnju štedljivu rasvetu.
Moram da napomenem da Opština Bačka Palanka opredeljuje sredstva za izradu odgovarajuće projektno-tehničke dokumentacije za unapređenje energetske efikasnosti i drugih objekata, kao i da redovno finasira izradu elaborata energetske efikasnosti i energetskih pasoša objekata javne namene. Naravno i sami korisnici objekata, kako sam stekla utisak, su već dovoljno senzibilisani na ovu temu, izjavila je Anna Fekete.
Modernizacija društva i lak pristup informacijama, omogućava da se teme zaštite životne sredine i energetske efikasnosti sve više šire putem medija. Društvene mreže su postale neophodan alat propagiranja ekoloških (kao i drugih) tema, a ohrabrujuća je i činjenica da su ovakve teme sve više zastupljene u obrazovnom sistemu.
Tokom daljeg razgovora sa našom sagovornicom saznajemo da problem nastaje kada pored dovoljne informisanosti i želje za pokretanjem, nedostaju sredstva za realizaciju određenih projekata, kao i koje su to mere koje mogu dovesti do značajnije uštede energije:
– Veliki problem predstavlja nedostatak sredstava za realizaciju mera koje će dovesti do uštede energije iz konvencionalnih, neobnovljivih izvora i povećanja energetske efikasnosti zgrada. Ovom prilikom bih preporučila neke od nisko budžetskih mera za racionalno korišćenje energije koje može primeniti svako od nas jer daju trenutne uštede, a odnose se na domaćinstva:
- u sezoni hlađenja podesiti hlađenje na oko 6°C niže od spoljne temperature,
- isključiti rasvetu u prostoriji kada nije potrebna,
- mašine za veš i mašine za pranje suđa uključivati samo kada su pune, najbolje noću,
- ne ostavljati električne uređaje u režimu „spreman za rad“ (potrebno ih je isključiti potpuno),
- u što većoj meri koristiti prirodno osvetljenje,
- vremenski optimizirati grejanje i pripremu tople potrošne vode,
- isključiti grejanje ili hlađenje noću i onda kada nema nikoga kod kuće i slično.
Opšte je poznato da je čovek uglavnom skeptičan kada je u dodiru sa nečim što mu je nepoznato. Ono što možemo učiniti kako bismo povećali energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima, svakako će nam se višestruko vratiti.
– Navešću i neke mere za povećanje energetske efikasnosti koje zahtevaju manje troškove uz brzi povrat investicije:
- toplotno izolovati termički omotač zgrade (zidovi, tavanice, krovovi),
- smanjiti gubitke toplote kroz prozore (bolje zaptivanje, ugradnja roletni, zavesa),
- ugraditi termostatske ventile na radijatore,
- ugraditi štedljive sijalice i svetlosna tela,
- zameniti neefikasne kućne aparate odnosno sve potrošače električne energije energetski efikasnijim (energetske klase A i A+),
- koristiti vegetaciju radi ublažavanja klimatskih uticaja i dr, napominje energetska menadžerka, Anna Fekete.
Neodgovorno postupanje prema životnoj sredini može se razumeti kao neodgovorno postupanje prema samom sebi. Na kraju, postavlja se pitanje, da li je savremeni čovek stvorio iskrivljenu sliku svog viđenja sveta gde je on nezaustavljivi krotitelj prirode koji može da besposledično uništava upravo ono bez čega ne može postojati-životne sredine koja ga okružuje. Za početak, dobro je isključiti svetlo koje nam ne treba, planeta Zemlja će nam biti zahvalna.
