Učenica ŠOMO „Stevan Hristić“, Dragana Tuvić, završila je muzičku školu na tamburi i osvojila je, između ostalog, drugu nagradu na Republičkom takmičenju.
– Većina mojih rođaka svira tamburu, pa sam i ja dala prednost tom instrumentu ispred violine. Na drugim festivalima umetničke tambure sam osvajala prve nagrade, ali smatram svojim najvećim uspehom drugu nagradu na Republičkom takmičenju.
Pored angažovanosti u školi, već četvrtu godinu sviram u narodnom orkestru CTKU „Kosta Abrašević“ i lepo sam se uklopila. Uglavnom pratimo igračelo na nastupima, ali ponekad imamo i tačke samostalno.
Nameravam da upišem srednju medicinsku školu, ali ako to ne uspem, sledeća želja mi je gimnazija u Bačkoj Palanci. Sa nastavnicom Biljanom Kuzmanović sam imala jako dobru saradnju i o njoj mogu reći samo sve najbolje, jer je najviše i doprinela da zavolim tamburu. Svirati neki instrument moraš voleti, meni nije bilo teško nikada da uzmem tamburu i zasviram i za svoju dušu, što je dosta često bila i relaksacija i popravljanje raspoloženja.
Nastavnica ove uspešne učenice muzičke škole, Biljana Kuzmanović kaže da Draganu zna tri godine, a čini joj se ipak, da je to mnogo duže.
– Od početka sam shvatila da sa Draganom vredi raditi, zato što je talentovana, vredna i radna i dolazi na časove spremna, brzo upija znanje i brzo ga i pokazuje. Primetila sam da je i na drugim poljima izuzetna, odlična je učenica, bavi se odbojkom, svira u „Abraševiću“ i stiže sve i svuda je odlična. Ubrzo smo krenule da se pripremamo i za takmičenja, a rezultati su stizali, kako je Dragana sazrevala. Za ovo vreme dobila je četrnaest nagrada na raznim smotrama, festivalima i takmičenjima.
Mogu reći da smo dostigli vrh u njenoj svirci, ona može da svira i po sluhu i po notama sve na visokom nivou. Tokom ove tri godine smo izgradile odnos, koji nije samo profesor-učenik, već je i prijateljstvo. Suština u muzičkoj školi je da shvatite kako učenik razmišlja, kakve volje dolazi na čas, ima li smisla raditi novo ili treba obnavljati staro gradivo, ponekad i ne moramo imati čas, možemo popričati o onom što ih muči.
Na kraju volela bih da pohvalim i korepetitorku Marijanu Stojšić iz sveg srca jer se toliko zalaže i radi sa decom. Tambura nije solistički instrument, nego melodijski i traži harmonijsku podlogu, što je za nju klavir. Marijana uvek zna u svakom trenutku, gde se u kompoziciji dete nalazi, a ona čak i kada pogreše, znaju da će „prijatelj iz senke“ da im pomogne i spase izvođenje.
Mišljenje korepetitora Marijane Stojšić: – Rad sa tamburašima koji traje od 2010. godine, nikad nisam doživljavala kao „samo“ posao. Profesionalnost Biljane Kuzmanović, pedagoški pristup i posvećenost deci iznedrila je klasu sa velikim brojem takmičara koji su uvek ostvarivali izuzetne rezultate, ali i učinila da sva deca na časove dolaze s ljubavlju, a odlaze srećna. Zato je i meni saradnja sa tamburašima pravo uživanje, čast i privilegija.
Pored sveg nabrojanog, Dragana Tuvić je odlična učenica, odbojkašica, a ponela je i titulu Svetosavskog deteta u OŠ „Sveti Sava“. Ova skromna i nenametljiva devojka zaslužuje svo poštovanje sa željom da i dalje bude uspešna, čega god se prihvati u životu.
