I onda vest – Marija M. (16) iz Kragujevca, Jovan P. (17) iz Beograda, Nemanja Š. (18) iz Bačke Palanke – predozirali su se. Njih dvojica ekstazijem, ona još se ne zna čime, ali smrtonosno je. Nemanja u svojoj sobi, Jovan ispred splava, Marija kod druga u poseti.
Već neko vreme ovdašnjim narko-tržištem i narko-klijentelom hara nova droga, kineski “red bul” ekstazi, pet puta jači od običnog, kažu upućeni ili bar oni za koje se veruje da su upućeni. Švercuje se prosto, spakovan kao analgetik ili vitamin, tableta košta samo hiljadu dinara, taman toliko koliko i siromašni roditelji deci daju za izlazak – da se ne brukaju pred drugom decom! Pa zbog toga i rade od jutra do sutra i ne stižu ni da vide decu, ni da popričaju, ni u školu da svrate.
E, onda na najdramatičniji način saznaju da ta tableta brzo “diže” i dugo “drži”. Zauvek, sve češće.
Pre novog kineskog čuda crveni alarm upalila je droga “krokodil”. Kao potencijalna opasnost, tako razorna da je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar reagovao: “Smrtonosna droga ‘krokodil’, koja ostavlja jezive žive rane po telu, najveća je pretnja deci u Srbiji i ako se ona pojavi kod nas, bićemo u ozbiljnom problemu”. Toliko ozbiljnom da i članovi Vlade, kaže, sve češće na sednicama govore o narkomaniji među mladima.
A zapravo smo u problemu odavno; dok učeni i manje učeni raspredaju zašto ne/treba legalizovati ulje kanabisa kao terapiju za obolele od raka, heroin i kokain su postali svakodnevica sve više dece. I onaj običan ekstazi, trava je prevaziđena, sintetičke droge su hit i amfetamini. Najnovije procene kažu da teške opijate redovno uzimaju čak i šestaci – 12 godina – a neka ozbiljna istraživanja upozoravaju da se uvišestručio broj srednjoškolaca koji probaju prvo lake, pa teže droge, dok ne stignu do smrti ili zatvora, što je opet smrt. Najveći procenat ih ostaje u tom svetu, dileri, zavisnici, a sve češće i jedno i drugo. U svakoj porodici bar jedno dete ima problem. Da, dete ima težak zdravstveni problem, a porodica socijalni, finansijski i svaki drugi. Školska dvorišta su preko dana glavna zona sitnih dilera, uveče mesto “uživanja”.
Validne procene kažu da srpsko tržište narkotika godišnje “vredi” pola milijarde evra i da droga nikad nije bila dostupnija. Svuda i na svakom mestu. Ne samo da je dostupna nego se i reklamira na razne načine, recimo kroz nazovi muziku tipova poput izvesnih bh-repera Jala Brata i Buba Korelija, koji su nedavno napunili Tašmajdan tinejdžerima, pravim i preraslim, ali zaustavljenim u razvoju. I “odvaljenim”, a mama i tata misle od muzike.
Frontovi koje droga osvaja su nebrojeni, a odbrana je davno popustila, i u kući, i u školi, na ulici, u halama, toliko da će se marije, jovani i nemanje ređati u brzom redu smrti. Dok zaista ne kažemo “dosta”, ako bude imao ko da uzvikne.
