Igrom slučaja, moja veoma dobra prijateljica je isto tako veoma dobar profesionalni make up umetnik (dajem sebi za pravo da je tako zovem jer ona nije ništa manje od toga).
Samim tim, ukazana mi je privilegija da uživam u njenom talentu kad god to poželim. Moje prvo šminkanje tog tipa ostavilo je jak utisak na mene. Odlučila sam i ja da probam ono što sad već uveliko rade svi, slobodno mogu reći, da se zamaskiram.
Šminkanje u proseku traje oko sat vremena što je meni suludo ali sve što daje dobar rezultat zahteva i dosta uloženog vremena pa tako i ovo. Kako bi bilo interesantnije, malo ću da se igram, neću pratiti tok njenog rada u ogledalu nego ću po završenom šminkanju pogledati svoje lice.
Nikad neću zaboraviti taj šok
Prvo je nastupilo petnaestominutno smejanje, nekontrolisano, prepleteno emocijom oduševljenja i straha. Konstantno sam želela da prekrijem svoje lice rukama a u isto vreme da se gledam bez prestanka. Emociju oduševljenja i zadovoljstva mi je izazivalo moje prelepo lice ali isto tako emociju straha mi je rađala činjenica da ja u stvari ne prepoznajem osobu ispred sebe. Ne, to nisam ja. Odatle i taj nekotrolisani smeh. Šta si mi učinila? Kako sam odjednom tako lepa? Samo za sat vremena, samo za 2000 din ? (za vas, ja ne plaćam)
Sledeće šminkanje nije bilo tako veliko iznenađenje. Znala sam šta me čeka, uzbuđenja, polako već omamljena idejom da mogu da se transformišem tako lako.
Pa još jedno, pa još jedno…
Počelo je sa bitnim događajima kao što je svadba, krštenje a završilo se sa uverenjem da je i šetnja po Novom Sadu bitan dogadjaj, jer Bože moj, tamo su svi lepi, kako da ne budem i ja.
Realno sagledavanje situacije: navučeš se
Dođeš do tog stepena da ne želiš ni da pomisliš da skineš šminku pre spavanja jer znaš da ćes ujutro ugledati opet to lice, lepo, drugo lice.
Dok ne osvestiš problem, veliki problem. Želim da sam neko drugi? Želim da ne prepoznam sebe? Želim da me majka pita kad promenim profilnu sliku: Ko ti je ona? Hej, rođena majka me ne prepoznaje.
Onda se osvrneš, ugledaš te našminkane duše oko sebe, zamazali su alajnerom i crvenim ružom sve svoje nesigurnosti i tuge, strahuju od neprihvatanja i manjka lajkova. Pa se uplašiš još više što si sebi dozvolila da ideš linijom manjeg otpora. Daj da budem lepa, to se ceni, to mi diže samopuzdanje.
Ali to ruši moral otkrivajući sve loše namere koje imaš pretvarajući se da si neko drugi. Menjam kriv nos i pege za nepoznatu personu samo zato što ne prihvatam samu sebe, ne volim dovoljno, ne poštujem dovoljno to što sam istinski lepa. Ja, ti, ona. Sve jedna, redom. Istinski lepa baš takva.
Poželi sebe da pokažeš svetu u svom najgorem mogućem izdanju, to je uspeh
Kada postigneš tu emociju znaj da to izdanje u stvari i neće biti najgore jer si se zavolela a kad se voliš u potpunosti ne možeš nikad izgledati ni gore ni najgore, to je suština.
Ljubav prema samoj sebi našminkaće te za male pare, gotovo besplatno ali ćeš napuniti budžet duše, da preliva.
