Reč hipermetropija (lat. Hypermetropia) sastoji se od dve reči: hyper – preko, nad, i metropia – gledanje po meri. Hypermetropia, dalekovidost refrakcijska je anamalija (pogreška oka) zbog koje se zraci svetlosti fokusiraju iza mrežnjače, i iz tog razloga na mrežnjači stvaraju nejasnu sliku posmatranog predmeta.
O ovom poremećaju vida, simptomima i načinu lečenja razgovarali smo sa specijalistom optometrije Zorom Šarac.
U narodu se odomaćilo mišljenje da čovek s dalekovidošću vidi na daleko. To nije istina jer on ne vidi jasno ni daleke ni bliske predmete bez akomodacije. Češće se javlja kod ljudi u čijoj je porodičnoj anamnezi dalekovidost, ali to ne znači da će dete dalekovidnih roditelja automatski biti dalekovido.
Većina dece rodi se dalekovido. Ta se dalekovidost s vremenom smanjuje i uglavnom se ispravi tokom detetovog razvoja. Svakako je potrebna redovna kontrola kod ofalmologa kako bi se detetu pravilno razvio vid.
Daleka tačka (Punctum remotum) nalazi se iza oka i virtualna je.
Bliska tačka (Punctum proximum) zavisi od stepena dalekovidnosti, može se nalaziti ispred ili iza oka.
Simptomi dalekovidosti
- oštrina vida na daljinu je oslabljena, posebno kod starijih ljudi zbog pada moći akomodacije
- oštrina vida na blizinu oslabljuje relativno rano
- glavobolja
- pacijent se brzo umara i osijeća neugodnost pri čitanju na blizu
- astenopija – asthenopia (zamor, peckanje i dr.)
- fotofobija – nepodnošenje svetla
[wonderplugin_slider id=14]
Lečenje dalekovidosti
Za razliku od kratkovidnosti, kod dalekovidosti je moguća samokorekcija akomodacijom, tako da dalekovida osoba ne mora primetiti da je ista prisutna. Sposobnost samokorekcije ograničena je jačinom dalekovidosti.
Dalekovidost se koriguje konveksnim, sabirnim, plus staklima ili kontaktnim sočivima. U današnje vreme dalekovidost se može korigovati i operativno (refrakcijskom hirurgijom).
Kod dalekovidosti, dioptrijska jakost oka i veličina oka nisu u pravilnom odnosu, bilo da je dioptrijska jakost refrakcijskog sistema oka premala (nedovoljna) ili očna osa prekratka („malo“ oko).
U refrakcijskom pogledu dalekovidost delimo na:
- Osna (aksijalna) dalekovidnost – najčešća. Uzrok osne dalekovidosti je premali prečnik očne jabučiće (manje od 24 mm). Refrakcijski sistem oka je normalan, ali je prečnik očne jabučice manji nego obično, pa refrakcijski sistem nema dovoljnu plus dioptrijsku snagu kako bi paralelne zrake svetlosti doveo u žarište na mrežnjači.
- Lomna dalekovidost – oko je normalne veličine. Uzrok lomne dalekovidosti je preslaba zakrivljenost rožnjače (˂48.83 dpsh).
- Indeksna dalekovidost – postoji odstupanje indeksa loma od norme u pojedinim ili svim delovima optičkog sistema oka.
- Promena položaja očnog sočiva (npr. luksacija očnog sočiva u staklasto telo) – takođe može uzrokovati dalekovidost.
Klinička klasifikacija dalekovidosti:
Latentna dalekovidost ostaje prikrivena jer pogrešku oka u celosti koriguje akomodacija. Pacijent će odbijati plus korekciju žaleći se da mu korekcija zamagljuje vid.
Fakultativna dalekovidost je deo refrakcijske greške koja se može meriti i korigovati plus sočivima, ali se takođe koriguje akomodacijom kada nema korekcijska sočiva.
Apsolutna dalekovidost je deo refrakcijske greške koja se ne može kompenzirati akomodacijom. Vid na daljinu je nejasan, pacijent će prihvatiti plus korekciju.
Totalna dalekovidost je zbir latentne i manifestne dalekovidosti, ustanovljena je skijaskopijom.
VAŠA
