Loša gravitacija

890

Dođu ti dani, balon dani.

Dani u kojima ne lebdite od sreće i ushićenja. Dani u kojima ne dostižete visine i svemir svojom radošću i spokojem. Balon dani. Moji balon dani su dani koji mi oduzimaju vazduh, koji je već i sam prljav i zagušljiv. Plastičan. Balon dani su dani u kojima ste nedaleko blizu osećaju da vam je neko stavio plastičnu kesu na glavu i zalepio je selotejpom. Panika, gušenje, borba koja neobećva jer vas strah od nestajanja odnosi u sekundi kao osušen maslačak. Toliko lako i jednostavno. Doživljavaš paralizu ruku, nogu, lica. Ta strašna i jeziva paraliza lica praćena turbulentnim naletima negativnih misli, koje se jedine miču haotično dok vi naizgled delujete mrtvo. I srce. Srce koje steže, lupa, preskače, boli.

Dođu ti dani, u balon vezani dani. Dani kada skupljate snagu da se borite protivneprijatelja. Nije čovek, nije biće, nije pojava, nije sa druge planete. Ne postoji takav neprijatelj. On je jednostavan po sastavu, koban po dejstvu. Ime mu je strah. Živi u vašoj glavi i hrane ga vaše misli, uzbudjuje ga vaša paraliza, emituje ga vaša koža, vrata mu otvara vaša nesvesnost.

Dođu ti dani, balon dani. A kad dođu, uhvatim ih brzo u sukob sa verom i ljubavlju. Stisnem kao presom, užarenom pa se borimo, malo povedu, prvo poluvreme sa jedan ili dva razlike, ne dam više. Pa tražim snagu u svakom delu mesa da suzbijem nalete trovanja i samosvesnog ubijanja. Čisto samoubistvo uzrokovano jadnim i patološki obojenim umovima koji svoj strah neguju i gaje pa ga kao kugu šetaju kroz život i druge ljude. Očešeš se od njih pa se ošugaš, u momentu.

Znam ja te dane. Pa kad vidim da padam, da me vuče zemlja da kleknem, da me
gravitacija obmotava poput mumije uzmem jedan lek protiv nje. Provereno dobar,
jači.

Razmislite, šta je to na vašem telu, koji je to deo vas koji uvek i bez izuzetka može
vešto da odoleva gravitaciji? Koji fizički deo tela uspeva da se sukobi sa vremenom a isto tako, koji to deo vaše duše ne može da oboli, bezuslovno se otima svim otrovima na koje možete da naletite u ovom životu?

Tako je lako i jednostavno i očigledno.

Osmeh

U bilom kakvom stanju da se nalazi vas um i srce, možes da razvučeš osmeh. I
usnama i očima. Ume ta kriva da boli dok je guraš da se savije. Ali guraj do te sile
da poletiš visoko, ponosno, hrabro, srećno, nesputano. Razvuci taj ludački osmeh
sve dok ne osetiš da si svog najvećeg neprijatelja iskoristio kao pogodan vetar u
leđa za nesputan let, da se vineš u visine kao balon. Pa nek slobodno dođu ti dani,
balon dani, da osmehom prkosite gravitaciji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here