„Molim te tata, nemoj da me povrediš!“

1347

Postoje manje i više razorni događaji u životu deteta. Onaj najrazorniji je onaj trenutak ledene usamljenosti, najgorče od svih otkrovenja. To je trenutak kada dete otkriva da nije voljeno onakvo kakvo jeste i da nikad neće ni biti.

Jedan nesrećan i tužan čovek je spoznao ovako nešto. Dok je bio vrlo mali doživeo je bezbroj situacija u kojima su ga ismevali, odbacivali, ponižavali.

Milena Miletić – dipl. psiholog, spec. psihoterapije, stalni sudski veštak

Konačno, dolazi dan kada svi ti pogubni događaji počinju da dobijaju smisao za dete. Jedan ključni događaj izgleda da sumira značenje svih onih ranijih doživljaja u jedan zaključak: „Oni me ne vole onakvog kakav sam“. To značenje je katastrofalno. Ono se uglavnom dešava između pete i sedme godine. To je vreme kada dete uči da uopštava iz konkretnog iskustva. To je doba kada dete počinje da shvata značenje svakog zasebnog događaja koji je do tada doživelo.

Nikola je imao šest godina kada se završio rat na prostorima bivše Jugoslavije. Za Novu godinu, koju su slavili tradicionalno svi zajedno, trebalo je da bude svečano. Nikola se radovao svome ocu, kao što samo mali dečak može. Kupio je ocu novčanik koji je brižno izabrao uz majčinu pomoć. Uvio ga je brižno najlepše što je mogao i prikačio čestitku. Ostavio je ispod jelke. U dva popodne svi pokloni su bili otvoreni, osim onoga koji je on dao ocu. Oko tri su svi uživali u prazničnom ručku osim Nikole. Njegov otac se uopšte nije obazirao na njegov poklon. Konačno, neko je primetio da je poklon ostao ispod jelke i doneo ga u trpezariju.

Nikola ovu scenu danas opisuje: „Moj otac je bio pijan i samo što ga je video počeo je od njega da pravi lakrdiju“.

„Gle, šta li je ovo? Je li to kravata? Ili kamion? Šta mislite? Ne. To je motor! Nespretno uvijen, ali prepoznajem da je to motor“!

„Svi su se smejali. Meni je došlo da se sakrijem pod sto. Nastavio je do kraja kako je samo umeo kada je bio pijan. Tada je bio nemilosrdan. Postideo sam se što sam mu uopšte dao poklon. Pravio se da ne zna od koga je poklon, iako je na čestitki koju sam napravio pisalo tata, a ja sam.jedinac. Konačno je odlučio da otvori paket i kada je ugledao novčanik pitao je: E, da vidimo imam li i džeparac unutra?“

Da. Stavio sam neku sitninu od svog džeparca unutra. Više iz fazona. Prokomentarisao je onako pijan: „Ma nisi trebao da se trošiš na mene, ionako znam da ti je mama pomogla u tome!“ Pomislio sam: „Proklet bio, nisam ništa trebao da učinim za tebe!“.

Za Nikolu je taj novogodišnji novčanik namenjen ocu, simbolizovao osećanje: „Ma šta da uradim, tata, to nikad neće biti dovoljno dobro da me ti zavoliš.“ I svake godine uoči novogodišnjeg dočeka i ručka, Nikola je bio napet i zgražavao se svega što je druge činilo srećnima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here