Neumereno konzumiranje alkohola je bez bilo kakve sumnje loše za mozak, a da li bi oni koji umereno piju mogli da zato budu zdraviji?
Ko pije umereno?
To su ljudi koji alkohol piju svake nedelje, ali ne preteruju.
„Umereno piti“ obično znači konzumirati sedam do 14 jedinica alkohola nedeljno, što znači šest krigli piva prosečne jačine ili sedam čaša vina.
Trenutni stav lekara u Britaniji je da muškarci i žene ne bi trebalo da piju više od toga na nedeljnom nivou. Oni koji „slabije piju“ konzumiraju između jedne i sedam jedinica.
Dakle, u redu je umereno piti?
Istraživanja su kontradiktorna, tako da odgovor na to pitanje nije jednostavan.
Neka istraživanja pokazuju da jedna ili dve jedinice alkohola nedeljno – naročito crvenog vina – mogu biti korisne za mozak, ali ima i onih koji su skeptični.
Istraživanje koje je u utorak objavio ugledni Britanski medicinski časopis (VMJ) navodi da oni koji umereno piju teže će oboleti od demencije nego oni koji piju mnogo ili ne piju uopšte.
Međutim, to je možda samo zato što oni generalno vode zdraviji život, ne puše i ne jedu nezdravu hranu.
Drugo istraživanje pokazuje da, čak i u umerenom slučaju, alkohol može da poveća rizik oboljevanja od demencije.
BBC analiza
Novo istraživanje doprinelo je zbunjujućoj slici zdravstvenih saveta kada je reč o piću.
Istraživanje koje je objavio VMJ pokazuje da je veća verovatnoća da demenciju dobiju ljudi koji nisu pili u srednjem dobu, nego oni koji su pili umereno.
Dakle, da li bi apsitinenti od pića trebalo da počnu da piju zbog zdravlja? Sigurno ne. Više je razloga zbog kojih bi ovo istraživanje trebalo gledati sa oprezom.
Pre svega, istraživanje pokazuje samo da je više onih ispitanika koji nisu pili u srednjem dobu, a koji su kasnije oboleli od demencije – ne da samo apstiniranje od pića izaziva demenciju.
Osim toga, među njima može biti i onih koji su u prošlosti mnogo pili ili su morali da iz zdravstvenih razloga odustanu od pića. Istraživanje se samo bavilo time da li su ljudi pili tokom određenog doba, pa bi neko od njih u tom trenutku već mogao da bude lošeg zdravlja. Postoji nekoliko istraživanja o ovoj temi čiji se rezultati potiru i ovo ne nudi dovoljno dokaza na osnovu kojih bismo mogli da kažemo da treba piti više ili manje.
Kako alkohol može da ošteti mozak?
Alkohol može da poveća krvni pritisak i holesterol, što šteti krvne sudove preko kojih krv ide u mozak, a što može dovesti do vaskularne demencije.
Takođe može da šteti pamćenju.
Oni koji već godinama mnogo piju, uključujući alkoholičare i oni koji su zavisni od alkohola, najviše rizikuju da oštete mozak i obole od demencije.
Nedavno istraživanje iz Francuske pokazuje da ljudi koji su zavisni od alkohola ili koji su zbog pića imali zdravstvene probleme, tri puta imaju više šansi da obole od demencije od ostalih.
Takođe, alkoholičari će verovatnije biti i pušači, imati depresiju, voditi nezdrave živote, što bi takođe moglo da poveća rizik od demencije.
Još jedno istraživanje, o navikama konzumiranja alkohola u 19 zemalja, pokazalo je da bi dugotrajno preterano piće moglo da skrati život između jedne i dve godine.
Isto istraživanje upozorava da bi ljudi koji piju više od 18 alkoholnih pića nedeljno mogli da izgube četiri do pet godina života.
Koliko je bezbedno piti?
Konzumiranje alkohola na bilo kom nivou je rizik za sve, navode stručnjaci.
Što više redovno pijete, veći je rizik od niza zdravstvenih problema.
To uključuje probleme sa jetrom, srčane probleme, rak i moždani udar.
Sadašnji stav lekara u Britaniji je da muškarci i žene ne bi trebalo da piju više od 14 jedinica alkohola nedeljno.
Stručnjaci navode da taj limit, uz nekoliko dana bez alkohola, smanjuje rizik od zdravstvenih problema, kao i brojne druge nezgode i povrede.
Koliko jedinica alkohola ima u svakom piću?
- Velika čaša vina – 3
- Velika krigla jačeg lagera ili piva – 3
- Prosečna čaša vina – 2
- Velika krigla slabijeg lagera ili piva – 2
- Flaša lagera ili piva – 1,7
- Čašica žestokog pića – 1
