Janko Mernjik je Pivničanin, koji pored svog posla radi i kao koreograf u Slovačkom – kulturnom umetničkom društvu Pivnice, iz hobija i ljubavi prema folkloru.
Već kao osmogodišnjaka, tata ga je prijavio na audiciju na festival u njegovom rodnom selu. Bio je to njegov prvi susret sa publikom, a takođe i sa slovačkom narodnom pesmom, koja je ostavila na njega ogroman utisak i uticala je na njegovu budućnost.
Godine 1992. u Pivnicama je osnovan Dečiji folkorni KUD Ratolesť u Slovačkom kulturnom umetničkom društvu Pivnice. Od samog njegovog osnivanja Janko je počeo da aktivno igra i postepeno je učio od koreografa. Kada je imao 15 godina prešao je u stariju grupu „V pivnickom poli“ da bi ga 2000. godine Valenin Mihal Grnja, predsednik KUD- a zamolio da vežba folklornu grupu.
Veliku motivaciju je dobijao od onih ljudi, koji su hteli da podignu pivnički folkor u što bolju poziciju. Od tada je Janko apsolvirao mnogo folklornih seminara. Sam stil igre mora svaki koreograf da izmisli sama Janko je uvek bio u tome vešt. Sve to pak znači da morate da imate mnogo treninga, terenskog istraživanja, analiziranja same koreografije, pesama…
Janko smatra da je veliki doprinos to što može u svoj rad da uključi mnogo mladih ljudi u KUD i u ples i da na taj način prenese kulturno nasleđe mlađim generacijama. „Nezamenljiv osećaj je kada dobijemo ogroman aplauz posle nastupa, kada ljudi na ulici pohvale moj rad, ili mi pišu kako je naš nastup bio perfektan i da treba u plesanju i sa koreografijama da nastavimo.“
Za Janka Mernjika je velika motivacija i to što može da približi upravo slovački vojvođanski folklor, igre i ples. Publika je često iz drugog etničkog okruženja tako da mogu ljudi da vide nešto novo, drugačije i samim tim da cene, prihvataju i razvijaju toleranciju prema razlikama.
Dečiju folklornu grupu Janko vodi zajedno sa Tatjanom Macko i Vjerkom Brnja. U njoj imaju od 30 do 50 dece starosti od 3 do 15 godina na koje su veoma ponosni. Pored plesne sekcije u KUD- u imaju i pevačke grupe i orkestar za koje je zaslužan Valentin Mihal Grnja.
Za pripremu same koreografije potrebno je Janku ponekad i nekoliko meseci. Najbitnije je naći materijal od kojeg može da razradi koreografiju. Njega pronalazi na terenskom istaživanju. Često poseti starije ljude, koji imaju još uvek volje da zaplešu i zapevaju. Razgovor sa njima je njihova uspomena na prošlost.
Često su mu inspiracija i svadbe. Kada ima spremne pesme i plesne elemente onda ide sve lakše. Svaka kultura je jedinstvena i specifična, a vojvođanska se razlikuje po nošnji, pesmama, koreografijama…
Svugde gde nastupaju, Janko ističe da ih svi prepoznaju po nošnji, jer je slovačka pivnička nošnja (suknja po nazivu „zberanka“) prema istraživanjima stručnjaka stara više 200 godina i samim tim razlikuje se od ostalih. Na to su Pivničani veoma ponosni.
