Prvi septembar – tuga u Srbiji

1455

Ne volim prvi septembar. Kada sam išla u školu – jer počinje nastava, dok sam studirala – jer spremam ispite. Sada, kada radim, nema mnogo razlike u mesecima, nedeljama i danima, jer svaki dođe isti. I zato bih volela da se dani, kada nisam volela prvi septembar – vrate. Bezbrižnost i rasterećenost su obeležili to vreme.

Piše: Iva Radanović

Da sam ovog razmiljanja, volela bih zvuk alarma koji me budi u školu, da trčećim korakom idem da zauzmem mesto u prvoj klupi… Nisu mi bezveze roditelji govorili, tvoje je samo da učiš. To SAMO, tada mi je delovalo preteško, a sada bih volela samo to da se vrati. Sama pomisao na početak septembra u meni je izazivalo nelagodu i nemir. Sada vidim, da sam trebala samo da uživam – jer sada nije omražen samo septembar. Sada je problem i sredina i kraj svakog meseca, jer kada se sravne svi računi iz prethodnog meseca sledi presipanje iz šupljeg u prazno. Do sledeće plate, budi mađioničar. Snađi se uz pomoć štapa i kanapa. Napravi pitu od govana. Ostani normalan i nasmejan. Ako si rasejan i zaboravan, odmah si blesav i lud.

Davno prošlo vreme je kada se od plate moglo ići na more, kada se mogao kupiti novi nameštaj, novi auto, a o gradnji kuće ili stana većina nas može samo da sanja ili da podigne kredit – doživotni. Pa ako bude srećnik da poživi – otplatiće ga.

Sada je u zemlji Srbiji srećnik svako čiji četvorotočkaš prođe tehnički pregled. Oni drugi, late se benzina i upaljača pa ga spale, jer im je jedino to rešenje isplativo. Tužno je to.

Tužno je što majka samo jednog deteta mora da se zaduži tri plate unapred, kako bi dete pripremila za školu. Šta je sa majkama koje imaju dvoje, troje ili više dece?

Tužno je što nam je država omogućila da porodilje primaju mizernu platu, umanjenu do tri puta, jer se neko dosetio da se računa prosek plata, da se ta cifra množi, deli i na kraju oduzme većinski deo zarade koju je majka trebala da primi. Ko joj je kriv, kada hoće da rađa.

Tužno je što ljudi koji imaju sreće da rade ceo životni vek na kraju primaju penziju mizernih 12000, sa kojima ne mogu zimi ni troškove da podmire. A šta će da jedu, obuku, voze, troše, kako da kupe ne daj Bože lekove…? A svoje živce, leđa, zdravlje i život su ostavili u orunoloj firmi, preduzeću.

Tužno je što više niko neće da radi za minimalac, ali zato bez problema takvima majka kupuje makserice na čekove, jer to je njena obaveza i dužnost, jer jedna je majka, a sin tek napunio 30 godina. Neće da se ženi, jer od ljubavi se ne živi.

Tužno je što fakultetski obrazovani rade u trafikama (ne podcenjujem nikoga, ni čistača, ni kasira, ali….), a uložili su puno novca, truda, rada, živaca…

Tužno je što naši ljudi odlaze u druge uređene države, da čiste tuđe kuće, pričaju stranim jezikom i čuvaju tuđu decu i stare ljude, zarad boljeg standarda. Jer gle čuda, čovek zazlužuje da živi kao čovek, a ne kao pas.

Tužno je da se više novčanih sredstava za kraće vreme prikupi za pobedu neke trećerazredne starlete koja je godinu dana provela u rijalitiju, nego što se za isto vremena prikupi za bolesnu decu, siromašne, nemoćne, ljude čiji su domovi srušeni usled prirodne katastrofe.

Tužno je što je stopa mortaliteta nadmašila stopu nataliteta, pa ćemo češće ići da izjavljujemo saučešče, nego što ćemo ići da nazdravimo za rođenje deteta.

Tužno je što smo postali depresivan i učmao narod, pa nam doktori sve češće prepisuju bensedine i bromazepane, nego aspirine i kafetine.

Tužno je što moji roditelji rade kao da im je trideset, a ne šezdeset i umesto da uživaju u unučićima, oni rade od jutra do sutra.

Tužno je što je moja majka na godišnjem odmoru bila poslednji put sa mnom 1999. godine, u Bečićima, a tata 1995.

Tužno je još mnogo toga. Knjigu bih mogla da napišem. Sve što kod nas prestavlja luksuz, kod mnogih naroda je normalna stvar.

Danas mi je prvo septembarsko jutro, zaista lepo počelo. Zoran, Mila i ja smo otišli na Dunav, gde smo uživali, kupali se, igrali i ukrali poslednje tople dane, uživajući u miru, tišini, Sunčevim zracima… Prvi septembar je neradni dan, ponedejak pada trećeg septembra, a od tad svi krećemo u nove radne pobede. Nasmejmo se ponedeljku, oterajmo loše misli, iako za taj dan meteorolozi najavljuju tmurna neba nas Srbijom.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here