Znate li šta je potrebno ovom Svetu?
Jedan dobar Specijalista za Srodne Duše.
Specijalista koji će Vašoj Srodnoj Duši da pomogne da (koooonaaačnoooo) shvati da ste Vi njena Srodna Duša. Pa da se ne zlopatimo više ovako, aman!
Dakle, u ovakvoj vrsti specijalističke prakse bilo bi to da, pomenuti lečnik te vrste, Vašoj Srodnoj duši pomogne da progleda na taj delić zenice koji koči da prava Vaša slika dosegne do dubina mašte te Vaše mile dušice i ovaploti iskre ljubavi. Da pomogne da Vaša Srodna Duša bolje ali dakako i drugačije čuje zvuk Vašeg glasa i tako dopre do i najsitnijih ćelijica u mozgu i tu ostane kao najumilnija pesma sveta. Da doprinese boljem razumevanju svih tih slušajnih dodira Vas i Srodne Vaše Duše i da ona zapravo utvrdi da to što je šašolji u stomaku su leptirići a ne kakve već koještarije. Da prevaziđe taj čudni ludi strah od Srodne Duše svoje i da se prepusti. Totalno. Kao Vodi, kao Zemlji, kao Nebu. Kao svemu onom što nikad nismo umeli sebi da objasnimo.
E, baš takav jedan Specijalista. Za Srodne Duše. Jer, evo, ovo već postaje haotično, apokaliptično!
Ova moja, usudila bih se reći, totalno je jedna ovca izgubljena, da ne kažem ovan ili jarac. Plesali smo mi dugo vremena. Verujte mi na reč, čitav plesni auditorijum na podijumu gledao je samo nas! Kako je plejlista disk-džokeja odmicala bivalo je sve lepše i bolje i strastvenije i energičnije… i svetla, i šljokice, i smeh, i kakvi samo koraci, kakva uigranost, ma, to vam je, bre, priča za Šeherezadinu zbirku… Kad onda – puf! Neko je sve pogasio, muzika je stala, moja Srodna Duša se uplašila valjda da će se tad okliznuti, šta li, i pobegla! Zbrisala glavom bez obzira.
I, tako Vam ja sad tražim lepo Specijalistu za Srodne Duše. Da pomogne mojoj da se vrati na plesni podijum.
Ako znate nekog, javite.
Ako potraje, hm, pa, ostaje mi samo da se ja specijalizujem za isto, pa u kakav biznis da uplovim i dakako, pomognem svim izgubljenim Srodnim Dušicama, kad već svojoj ne mogu. Namig.
