– Pre neki dan seo sam sa sinom u centar Čelareva da pojedemo kokice. Iskreno, nisam dugo sedio na tim klupama. Prvo što sam morao da uradim da bismo uopšte seli je da očistim smeće oko klupe.
Nisam imao ni gde da ga bacim jer su kante u blizini bile krcate. Onda sam patikom gurnuo staklo od razbijene flaše u stranu, a zatim i izvadio sve presavijene i u klupu zaglavljene kutije od pice. Ne bih nikad seo, da dete nije insistiralo.
Smenjuju mi se tuga i bes kada vidim u šta se selo pretvorilo. Nekad gradić Pejton, sad ko deponija. I zaista ne znam kako se ovo može rešiti. Kanti manjka. I one koje postoje su pune, pa smeće pada oko njih. Užasan i sramotan prizor ne samo za Komunalprojekt, već i za sve nas, kaže Mišo K. koji već godinama živi u Čelarevu.
Sličnog mišljenja je i Milena P. koja razloge vidi u manjkavosti u radu JKP Komunalprojekta, u nepostojanju svesti kod građana o očuvanje životne sredine i manjkanju kanti.
– Kako da vam kažem, možemo mi osuditi Komunalprojekt za neažurno košenje travnatih površina ili nedostatak kanti za javne površine, za zapuštenost, ali činjenica je da ne škraba to preduzeće zidove okrečenog dvorca, niti ostavlja smeće za sobom na plaži, ne kida ono klupe, ostavljajući posle svakog vikenda na dečijem igralištu minimum dvadesetak plastičnih boca od piva.
Svest građana o važnosti očuvanja sredine u kojoj živimo je sramotna. Svi čekaju da neko za njima počisti, deca na putu do kuće bace jednu radnju kesica od grickalica i ne znam da li bi tu činjenicu promenila koja kanta više, izričita je Milena.
– Deca nemaju gde da se igraju, jer je i ovo jedino igralište prepuno smeća i stakla. U parku kao da šetate po minama, moraš da otvoriš širom oči da ne bi stao na razbijenu flašu. U Ritiću koji je nekad bio oaza zelenila, trava je često preko glave, pojede onih nekoliko ljuljaški i tobogan. Štrči samo ono ruglo od motela. I da, vide se stanari koji u toj džungli ponekad sede na klupama.
Ja bih da tu živim rukama čupala travu. Sve ovo sa selom je sramota i Komunalprojekta i onih koji ostavljaju smeće za sobom i mire se sa situacijom. Ovo je mrtva trka. Da bi se Čelarevu vratio stari sjaj mora se pre svega trgnuti Komunalprojekt, ali se moraju osvestiti i svi oni koji prljaju mesto u kom žive, kaže Jelena K.
Njih troje nisu usamljen slučaj. Sve više je građana koji se žale na neažurno pražnjenje kanti za smeće na javnim površinama i zapuštenost travnatih površina u selu.
Iz tog razloga, pitali smo direktora JKP Komunalprojekta Aleksandra Bogunovića da li postoji šansa da Čelarevo dobije nove kanta za smeće, kako bi se postojeće bar malo rasteretile i šta misli da li je odnošenje smeća u selu i održavanje zelenih površina na zavidnom nivou.
– Svakako da se usluge prikupljanja i odnošenje smeća sa javnih površina mogu intenzivirati i poboljšati nakon dobijanja primedbi građana. Tako i dolazimo do saznanja da u pružanju usluga postoji problem.
Postoji mogućnost dobijanja novih kanti koje pored bolje praktične primene se i bolje uklapaju u ambijent javnog prostora i JKP Komunalprojekt će zajedno sa nadležnim službama zaduženim za zaštitu životne sredine u sklopu Opštine Bačka Palanka sagledati mogućnost da u sklopu nabavke novog urbanog mobilijara rasporedi deo i u Čelarevo, kao sredinu koja pored Karađorđeva poseduje velike zelene površine, i veoma je zahtevna kada je u pitanju održavanje.
Tokom proteklog perioda došlo je do povećanog obima posla usled atmosferskih prilika koje su bile idalne za rast vegetacije, što je imalo za posledicu da planiran broj košenja nije bio adekvatan situaciji na terenu, kao i interventno košenje ambrozije, na teritoriji cele opštine, koje je ove godine povereno našem preduzeću, te problemi sa nedovoljnim brojem radnika na košenju, su faktori koji su uticali da postoje određene primedbe građana.
U svakom slučaju ocena onih kojima se pruža usluga je merodavna i naš je zadatak da je u najvećoj meri poboljšamo.
