Talenat za slikanje Milan je nasledio od oca Radoslava, a tehniku akvarel slikanja usavršio na klasi kod profesora Svetislava Strale, koji ga po završetku studija predlaže za svog asistenta na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Još na samom startu, a potom kroz čitav stvaralački opus, na mnogim domaćim i međunarodnim izložbama i sajmovima, Milan skreće pažnju publike i stručne javnosti, na primenu univerzalno prihvatljivih elemenata, svedenost oblika i boja i usvojenih načela estetskog elementarizma, što ga lansira u sam vrh kulturno-umetničkih poslenika u Srbiji.
Tako privilegovan, mogao je sebi dati stvaralačku slobodu moderniste i glasonoše, ovde nepoznate savremenosti, „da oproba auto-banove zapadnog sveta posle tačkica i neimaština, u ruci drži stranu valutu“, kojom je pribavljao najkvalitetniji slikarski materijal, (flah i akvarel četkice od vidrine dlake, papir, platna, boje i dr.).
Stvaralačko-umetničko delo Milana Pališaškog, koje je raznovrsno i obimno, ovde zbog izbora teme i ograničenog prostora, nećemo obuhvatiti u celini, nego antologijski nabrojati deo slikarkog opusa, izložbe na kojima je izlagao i nagrade koje je osvojio na tim kulturno-umetničkim manifestacijama:
1. Samostalna izložba grafika i akvarela na Tehničkoj školi – 1950.; 2. Samostalna izložba akvarela i grafika u Galeriji likovnih umetnosti Vojvodine u Novom Sadu – 1951.; 3. Kolektivno izložba akvarela Udruženja likovnih umetnika Srbije u Beogradu – 1951.; 4. Izložba akvarela, kolektivna izložba ULUS-a u Beogradu – 1952.; 5. Izložba akvarela u organizaciji Matice srpske, u Galeriji ULUV-a u Novom Sadu održana od 27.1. do 10.2.1952.
U katalogu izložbe, autor J.Svedić, između ostalog kaže: „Student arhitekture Milan Pališaški, sada već naš poznati slikar – akvarelista, iako je umetnik-stvaralac u jednoj od najtežih slikarskih tehnika (tehnika u kojoj nema ispravki, prim. L.N.), dobro vlada perspektivom, kompozicijom i uspešno komplementira boje.
Nije čudo što ga je u slikarskoj tematici zanimala građevina, ulica ili panorama grada, koje je skicirao kao putopisne skice – predloške za buduće svoje slike (Ohrid, Palanka, Ilok, Dubrovnik itd.).
6. Jugoslovenski izložbeni paviljon u Stokholmu – 1953., na kome je Milan osvojio prvu nagradu; 7. Idejno rešenje dekorativno slikarskih priloga za Jugoslovenski paviljon u Frankfurtu, Smirni, Solunu i Damasku – 1954.; 8. Idejno rešenje, projekat i urbanističko-ambijentalno prilagođavanje „Autobuska stanica u Bačkoj Palanci“ – 1955., (izvedeno 1964. prim. L. N.).
Upravo te 1955. godine, Savet Ministarstva za prosvetu i kulturu Republike Srbije, donosi rešenje pod brojem 2817, da se slikaru Milanu Pališaškom priznaje svojstvo likovnog umetnika, pravo na socijalno i penziono osiguranje van radnog odnosa, što mu je otvorilo put ka profesionalnoj umetničkoj, pa i ličnoj stvaralačkoj slobodi; 9. Jugoslovenski izložbeni paviljon u Kazablanci sa grafičko-slikarskim panoima – 1956.; 10. Arhitektonski projekti, postavka Jugoslovenske izložbe primenjene umetnosti u Varšavi, na temu „Jugoslovensko industrijsko oblikovanje“, (izvedeno 1958. godine, od Komisije Saveza primenjenih umetnika Jugoslavije – pri. L.N.).
Projekat je nagrađen godišnjom nagradom Udruženja Likovnih Umetnika Primenjene Umetnosti Srbije i predložen je Milan Pališaški za Oktobarsku nagradu grada Beograda (realizovano 1960. prim. L.N.);
11. Arhitektonski projekat i postavka prva tri „Trijenala Jugoslovenske likovne umetnosti u Beogradu“, izvedeno 1961., 1964. i 1967.godine. U to vreme dolazi do realizacije – gradnje Milanovog poklon-projekta sa enterijerom hotela „Turist“, u rodnoj mu Bačkoj Palanci; 12.Spomen obeležje na odbrambenom nasipu kraj Dunava u B. Palanci, (podignut povodom odbrane od Velike poplave 1965. prim. L.N.), projekat je realizovan 1968.; 13. Izložba fotografija „Jugoslavija nekad i sad“, u Berlinu 1969.; 14. Dečiji vrtić u Bačkoj Palanci, enterijer, izvedeno 1977
