Početak oktobra doneo nam je neobično visoke temperature. Klimatske promene “umešale su prste“, a stručnjaci zovu na hitnu reakciju i kažu – poslednji je trenutak za spas planete.
Na Međunarodnom panelu o klimatskim promenama (IPCC) upozoreno je da je neophodno preduzeti hitne mere. Naučnici upozoravaju da je ostalo malo vremena, odnosno crvena linija da se globalno zagrevanje ograniči na maksimalnih 1,5 stepeni Celzijusa bi mogla da bude pređena već 2030. Čak pola stepena više donelo bi nove suše, poplave, ekstremne temperature i siromaštvo za stotine milona ljudi širom sveta.
U izveštaju IPCC ističe se da je cilj zadržati globalni porast temperature na manje od jednog i po stepena, što zahteva “brže i opsežne promene u svim aspektima društva“.
Globalna temperatura je trenutno viša za jedan stepen nego pre sto godina. Prate je katastrofalni uragani u SAD, rekordne suše u Kejptaunu, šumski požari čak i u arktičkom pojasu, a planeta je na putu da pređe prag i ide ka zagrevanju od tri stepena. Stručnjaci navode da je izazov ogroman, ali da još ima vremena za stvaranje prosperitetne, održive budućnosti.
Ovaj izveštaj došao je u pravo vreme, u trenutku kada meteorolozi upozoravaju na oktobarske temperature iznad proseka. Kako su upozorili evropski meteorolozi, temperature će ovog meseca biti u proseku više za 7 do 10 stepeni, a neobično toplo vreme neće zaobići ni Srbiju.
Da podsetimo, Severe Weather Europe je na svom portalu objavio da se veoma toplo vreme očekuje u centralnoj Evropi, gde će se temperature sredinom ove sedmice kretati oko 25 stepeni, u Francuskoj i Španiji 30, pa i iznad toga.
Veoma toplo vreme očekuje se i u najsevernijim delovima Evrope, usled širenja toplog talasa preko Skandinavije i Atlantskog okeana sve do Grenlanda. Narednog vikenda na severu Evrope se očekuje temperatura za čak 15 stepeni više od proseka.
Iznenađujuće toplo biće i u Srbiji. Do sredine meseca najviše dnevne temperature često će biti iznad 20 stepeni Celzijusa. Do 17. oktobra najviše moguće dnevne temperature biće između 20 i 24 stepena, a najniže između 8 i 12 stepeni.
Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu kaže za B92.net da zahlađenja nema na vidiku, da se u narednih nekoliko dana u Srbiji vrlo lako može očekivati i 25 stepeni, ali da isto tako lako temperatura može i da se preokrene.
“To je otprilike oko pet stepeni više od proseka. Tako će biti u većem delu Evrope naredne dve nedelje skoro pa sigurno, nema na vidiku ozbiljnijeg zahlađenja. Jedino Engleska može da bude malo hladnija, ali centar i istok Evrope, kao i Španija su u tom pojasu gde će za oko 5-6 stepeni biti toplije od uobičajenog u naredne dve nedelje. Pokazuje se i tendencija da će tako ostati do kraja meseca, ali to može uvek lako da se preokrene recimo krajem meseca“, objašnjava Đurđević.
Takve temperature, kako kaže, sa jedne strane “nisu normalne“ za ovo doba godine, ali ako se u obzir uzmu klimatske promene, ovakav oktobar je nešto što je očekivano.
“Nije normalno što će temperatura biti toliko viša ako bismo gledali klimu iz sredine 20. veka. Međutim, mi smo sada mnogo topliji, u proseku za ceo jedan stepen, zbog čega se dešava da imamo tople mesece u delu godine kad ih ne očekujemo. To se desilo zbog klimatskih promena, a pošto znamo kako se desilo i zbog čega, onda s te strane gledano, ove temperature su očekivane“, naveo je on.
Da podsetimo, RHMZ je saopštio da će u odnosu na poslednje dane septembra, početak oktobra biti topliji za čak sedam stepeni. To se očekuje i u drugoj nedelji oktobra. Potom, 14. i 15. oktobra, kako se navodi, temperature će biti u naglom padu, sa najvišom dnevnom oko 14 stepeni, a onda će se ponovo popeti na oko 20 stepeni. Topao i suv, kako se najavljuje, biće i novembar.
Đurđević objašnjava da oscilacije u temperaturi takođe nisu neobične, a kada su u pitanju dugoročne prognoze naglašava da one ne mogu stoprocentno da predviđaju da li će biti sunca ili kiše.
“Klimatske promene nisu tako jednostavne da čovek može sada da stalno očekuje da će mesec da bude topliji i topliji svake godine. Tu postoje neke varijacije i oscilacije koju mi zovemo prirodna varijabilnost klime. Klima ima neki opseg u kojem bi trebalo da se kreće. Taj opseg se pomera prema sve višim temperaturama, ali uvek može doći hladnije vreme. Cela planeta i klimatski sistem su vrlo složeni i neke druge stvari utiču na to što temperature tako skaču, kao što je recimo gubitak leda na Severnom polu. Severni pol je mesto na našoj planeti koje se najviše ugrejalo“, naglađava Đurđević.
Dodaje i da dugioročne prognoze nisu previše razumljive jer one pokazuju samo verovatnoću.
[wonderplugin_slider id=22]
“Produkt dugoročne prognoze je na primer da postoji šansa 60 odsto da će naredna tri meseca da budu toplija nego što je očekivano, ali i dalje postoji šansa 40 odsto da će biti hladnije. Ako to tako napišete u novinama, to nikome neće biti jasno, zato se ljudima daje ono što je verovatnije, ali to opet ne znači da će se to stvarno desiti. Atmosferu ne možete uhvatiti ni za glavu ni za rep, pa tako ni ono što se događa u njoj ne može da se isprognozira“, kaže Đurđević.
Kada su klimatske promene u pitanju, niko nije pošteđen. Pogođena je i Srbija, a Đurđević kaže da se mogu izdvojiti odeđene specifičnosti za naš region.
“Najkarakterističniji signal za našu zemlju je da temperature brže rastu nego što je globalni prosek i posebno letnje temperature. Mi smo u nekom regionu u kojima te maksimalne letnje temperature imaju izrađen trend. Nama su leta trenutno toplija za jedan i po stepen nego pre pedesetak godina i isto smo u regionu gde suše postaju sve učestalije, ali i u regionu u kojem ekstremne padavine postaju sve učestalije. Kad je atmosfera toplija za jedan stepen, onda u atmosferi možete da imate sedam odsto više vodene pare, što je topiji vazduh to može da nosi više vodene pare. Onda može da padne i više kiše. Deluje paradoksalno, ali i istinito, šta se dešava kad gledamo celu godinu, imamo manje-više isto kiše kao i pre, ali kad gledate kako dobijamo tu kišu, onda bude jako dug period suše i onda odjednom dobijemo puno kiše u jednom trenutku. Po tome smo specifični“, navodi on.
Da podsetimo, glavni cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine je da se globalno zagrevanje ograniči na “znatno ispod“ dva stepena. Međutim, umesto 2 stepena, bolja opcija bi bila 1,5 jer bi nivo mora do 2100. porastao za 10 centimetara, koralni grebeni neće potpuno nestati, a verovatnoća da će Severni ledeni okean leti bez leda biti jednom u veku, a ne najmanje jednom u deceniju.
Ipak, napor je veliki, a i pritisak. IPCC navodi korake koji bi trebalo da dovedu do cilja od 1,5 stepen, a tu su potpuno izbacivanje upotrebe uglja, smanjenje emsije ugljen – dioksida za 45 odsto do 2030, a obnovljivi izvori energije treba da obezbede oko 85 odsto globalne struje do 2050. Sve to iziskuje veliku angažovanost vlada u svetu. Neće biti lako, kao što je pokazao i sav dosadašnji trud, a neće biti ni jeftino.
