„Čuvaj se.“
Pisao bi na kraju svake naše čet prepiske, u svakom sms-u. Rekao bi na kraju svakog našeg razgovora. Nasmejala bih se, pa napisala ili izgovorila „Hoću, bre, znaš me!“
Kako vrlo olako katkad uzimamo neke od rečenica.
I, nije to „Čuvaj se“ ono puko „Čuvaj se dok prelaziš ulicu, obuci se toplo da se ne prehladiš, čuvaj vid, nosi te naočare, ne žuri automobilom, pij propisane lekove…“
U redu je, znači i to sve, ali i mnogo više od tog. „Čuvaj se“ znači „Čuvaj Dušu“. Ona je jedna, posebna i tvoja je. I kao i telo i ona zdrava zdravlje ti daje. Stoga čuvaj taj svoj mali rajski vrt zvani Duša, zalivaj ga uredno i pevaj mu. Zalivaj ga lepim mislima, ljudima, osećajima, rečima, smehom. Vedrinom je rosi. Neka sve u njoj buja, raste i cveta. Neka taj tvoj mali svemir rajskog vrta blagoslovi druge. Deljenjem sve se umnožava. Pogotovo lepota, ustostruči se. A mrva tog možda je nekog spasila. A ni ne znaš. No, Duša zna, i vratiće ti. Vratiće ti sve tako beskrajno zahvalna.
„Čuvaj se.“ Čuvaj se zala, svuda ih je, i smrde i previše, oči nas i duše peku od tog. Teško je, da, a ko je i rekao da dolaziće bolje? U svem’ tom bitno je sagraditi male zaklone za vrtove naše. I svi tako redom. Seoca da nastanu. Pa ujedinjeni tako u Čuvanju i gradovi i države da postanemo. Postojani kao stene u silnom tom Čuvanju Duša. Moje, tvoje, njene, njegove. A da bi čuvali druge, moramo prvo sebe. To je ključno.
I, ne, ne moramo čekati da čujemo lošu vest ili da nam ‘pak neko kaže to „Čuvaj se“. Podseti se sam. Ujutru dok kuvaš kafu, daješ hranu ljubimcu, češljaš kosu, biraš namirnice u supermarketu. Glasno u sebi izgovori to- „Čuvaj se“. I nasmej se. Široko, bogato, da pršti u varnicama sreće taj Osmeh. Da vidiš se ti, da vide i drugi da Svet i mi zajedno divni smo, da možemo to ako želimo. A sve to Čuvajući se.
I, zato, ČUVAJ SE. Namig!
