U portretima kao umetničkim ostvarenjima, Milan figuracijom beleži trenutke u karakterističnim pozama, kojima svedoči o procesu radnje, čime u stvari verifikuje ono što je prethodilo, ili nagoveštava budući pokret i tako daje slici životnu dinamiku.
Jurić je tipičan predstavnik ekspresionizma u slikarstvu, što se pre svega manifestuje u njegovom crtežu, gde plastičnom konstruktivnom tretiranju crteža ustupa mesto brzom (ekspresnom) i skoro jednim potezom, oblikuje detalj u prostoru.
Njegov potez flah četkicom je vidljiv i naglašen, čime ističe formu u kolorističkoj razigranosti, gde svetlo-tamni tonovi odaju izražajnost perspektive.Koliko god bio sužen tematski, on je uvek u svom slikarskom opusu, namerno ili slučajno, hteo da pokaže da umetnički talenat i darovitost umetnika nemaju granice. Koloritom, nanosom boje, potezom, kompozicijom i fakturom, Jurić je u sferama umetničkog stvaralaštva poetski se izražavao likovnim sredstvima.
Možda i zbog toga, često je bio neshvaćen i osporavan od „nadležnih“ jer je njegova simbolika za njih bila beskompromisno nepodesna. On je, ne samo crtežom i koloritom, nego i svakom povučenom linijom odavao svoju epsko-nacionalnu duhovnost i intelekt, a potezom četkice temperament i bunt protiv uskog i malograđanskog u slikarstvu.
„Ne može se biti poseban, a živeti običan građanski život, kao što se ne može biti ortodoksni vernik a ne biti fanatik, ili što je još manje moguće, biti shvaćen i prihvaćen od male sredine, a biti boem i nekonvencionalan“, govorio bi Milan.
„Živela sam sa Mišom u braku 43 godine i uz sve napore, ja ga ni danas ne mogu definisati kao ličnost. On je svakog dana bio drugačiji“, ovako je počela svoju priču o Milanu Juriću njegova udovica Zuzana Jurić.
Pogledaj: Slikar Milan – Miša Jurić (1938-2012)
Palanački slikar, vajar, keramičar, dizajner, i vedeta primenjene umetnosti, Milan-Miša Jurić, čija ličnost je veoma složena i kontroverzna, svoju senzibilnost, možda i preosetljivost, veoma retko je pokazivao. Moglo bi se reći, vešto je prikrivao saosećanja sa drugima i to jednim zdravim, arhaičnim, a neretko i grubim poimanjem života i sveta uopšte.
Karakterne osobine koje je poneo iz rodnog kraja, a uobličio ih u zavičajnoj Palanci, nije skrivao, naprotiv, naglašavao je svoje epsko ruralno nasleđe i lirsko-urbanu poetiku, koju u sebi mogu da pomire samo veliki umetnici i estete.
Pogledaj: Jurićev atelje 213 A
Ubeđen je bio u svoje stavove, a kada je reč o umetnosti, bio je beskompromisan, o stvarima za koje je imao formirano mišljenje, znao je sagovornika i grubo osporavati, ali nikada poricati rečeno.
Poznavao je mnoge Palančane, sa nekima se i često viđao, ali naklonjen je bio malom broju ljudi. Onima koje je voleo, opraštao je i ono što za oprost nije bilo, prema većini je bio ravnodušan, a prema onima koje nije voleo, što nikada nije skrivao, mogao je biti nesmotreno grub i vrlo neprijatan. Zato i danas, njegovi savremenici, čuvaju različite uspomene na njega, ali njegov umetnički talenat niko ne osporava, kako stručna kritika, tako ni laička publika.
Pogledaj: Jurićevo sidro bez lanca
I na samom kraju, kako bi rekao narodni pesnik u lirskom pevnom desetercu, nikome se nije dodvoravao, do konvencionalnog nije držao, nikoga se nije bojao, oštar na rečima bio, iskrenost prema sebi i drugima nije krio, za sobom dubok trag i snažno umetničko delo ostavio, takav je u najkraćem naš slikar Milan Miša Jurić bio.
Palanački slikar Milan-Miša Jurić umro je od posledica moždanog udara 5. januara 2012. godine u Bačkoj Palanci, gde je na gradskom groblju i sahranjen. Nažalost o Milanovom umetničkom stvaralaštvu u duhu one latinske „verba volant, scriptamanent“ (reči lete, zapisano ostaje), do sada nije ništa zabeleženo.
Ovaj skroman rad, ostvariće svoj cilj, ako podstakne istoričare umetnosti da napišu stručnu monografiju o Milanu-Miši Juriću, o njegovoj umetničkoj zaostavštini i njegovom raskošnom talentu.
Pogledaj: Milanov rad u Kombinatu „Sintelon“
Zahvaljujem se Milanovoj udovici Zuzani Jurić, sestri Radojki Seki Jocić, prijateljima, Rudiki Begonji i Slobodanu Radovanovu, na pomoći u pisanju ovog istraživačkog rada.
