U svetu se danas obeležava Međunarodni dan deteta, čiji je cilj da podseti i senzibiliše javnost o potrebi zaštite dece i maloletnika od zloupotrebe, nasilja i raznih oblika diskriminacije.
Dana 20. novembra 1989. je na Glavnoj skupštini Ujedinjenih nacija usvojena Konvencija o pravima deteta koja sadrži univerzalne standarde koje država stranka Konvencije (tj. koja ju je potpisala i ratifikovala) mora garantovati svakom detetu.
U Konvenciji se govori, pre svega, o obavezama odraslih u odnosu prema detetu kao i o obavezama brojnih društvenih činilaca u vezi zaštite deteta.
To je prvi dokument u kojem se detetu pristupa kao subjektu s pravima, a ne samo kao osobi kojoj je potrebna posebna zaštita. Za razliku od Deklaracije o pravima deteta (1959.) koja ima moralnu snagu, Konvencija o pravima deteta je pravni akt koji ima snagu zakona i obavezuje stranke na pridržavanje njenih odredbi i uključuje pravo nadziranja primene u državama koje su je prihvatile i ratifikovale.
Danas je pravi dan da se podsetimo 10 dečijih zapovesti:
1. Moje ruke su male: ne očekujte savršenstvo dok spremam krevet, crtam ili bacam loptu.
2. Moje su noge kratke: usporite kako bih vas mogao stići.
3. Moje oči nisu videle svet kao što su vaše: pomozite mi da otkrijem svet. Nemojte me… sputavati.
4. Kućni posao neće pobeći. Ja neću još dugo biti malen – nađite vremena za igru sa mnom. …
5. Ja sam vaš poseban dar, tako sa mnom i postupajte.
6. Trebam vašu podršku dok rastem. Nemojte mi prigovarati i kažnjavati me. Zapamtite – možete prigovarati mojim postupcima, a da ne prigovarate meni.
7. Pružite mi slobodu samostalnog odlučivanja. Dopustite mi da pogrešim kako bih mogao naučiti iz vlastitih grešaka. Tako ću jednog dana biti sposoban da donosim pravilne odluke.
8. Nemojte se bojati otići bez mene na vikend. Potreban vam je odmor od mene, a i meni od vas. To je takođe odličan način da mi pokažete kako ste međusobno važni jedno drugom.
9. Znam da je to teško, ali nemojte da me upoređujete sa mojom braćom i sestrama ili s drugom decom.
10. Nemojte raditi stvari umesto mene. Tada osećam da način na koji ja to radim nije dovoljno dobar i da vas razočarava…
