Некадашњи највећи празник СФР Југославије, Дан Републике, који је углавном остао у лепом сећању генерацијама које су га славиле, подсећајући на нерадне дане, полагање заклетве, плаве капе и црвене мараме, данас је повод за дебату о значају тог датума за Србију.
Док је за неке 29. новембар дан када је формирана најпросперитернија држава која је постојала на овим просторима, неки га сматрају победом тоталитаризма и ауторитаризма.
Овим датумом заправо се обележавало Друго заседање АВНОЈ-а у граду Јајце у БиХ 1943. године, када је, под вођством Комунистичке партије Југославије, донета одлука о формирању државе федералног устројства, Југославије, као и уставотворне скупштине две године касније, када јој је дат назив Федеративна Народна Република Југлославија (ФНРЈ). На чувеном заседању АВНОЈ-а пре 74 године била су присутна 142 делегата, а председавао је предратни председник скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доктор Иван Рибар. АВНОЈ је тада проглашен за највише законодавно и извршно тело, а формиран је и Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је представљао неку врсту владе. Поништене су све одлуке и обавезе које је донела дотадашња влада и она је, заједно са Петром ИИ Карађорђевићем, прогнана из земље.
До 1997. овим датумом се обележавало Друго заседање АВНОЈ-а. Тада је, да се не би славио празник „непостојеће државе“, донета одлука да 29. новембар означава формирање Југославије као републике, односно формални пад монархије.
Југлославија је била замишљена као државна заједница равноправних народа и народности, заснована на демократским принципима. За маршала је проглашен генерални секретар Комунистичке партије Југославије и врховни командант Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије Јосип Броз Тито, на основу предлога словеначке делегације.
Тито је био и остао највећи симбол Југославије. На овај дан су му се певали хвалоспеви, домови културе су били преправљени приредбама, а прваци су постојали пионири. Последња генерација пионира рођена је 1982. године. Многима је, ипак, прва асоцијација на овај празник, рано устајање и одлазак на свињокољ. Због опште еуфорије која је пратила овај дан, славили су га и они који нису били велики љубитељи Тита и социјализма.
Иако је надживео државу чије је оснивање обележавао, укинут је 2002. године, када је, одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ, за Дан државности проглашен 27. април, датум када је донет нови устав 1992. године. Дасас је то 15. фебруар, дан када је 1804. у Орашцу подигнут Први српски устанак, а 1835. у Крагујевцу донет први Устав – Сретењски Устав.
До укидања у Србији 2002. године, у неким бившим југословенским државама није постојао већ дуже од деценије. Оне су, као и остале чланице које су се касније отцепиле, за „своје дане“ прогласиле датуме кад су стекле независност. Хрватска и Словенија су се отцепиле прве, а многи историчари су мишљења да је управо Хрватска одлукама АВНОЈ-а највише добила.
Историчар Чедомир Антић сматра да је значај 29. новембра само историјски и стога Срби немају ни разлога да га славе.
„За време некадашње СФРЈ у Србији је било највише противника режима. Тај отпор се, међутим, сломио деведесетих и Срби су се показали као његови највећи заштитници“, објашњава Антић за „Данас“.
Подсећа и да је погрешно поредити га са Даном Републике у Француској, што је чинио Слободан Милошевић.
„Он је ’98. и ’99. говорио како Французи и даље славе успостављање Прве Републике, упркос што су се оне у међувремену мењале. Међутим, то није за поређење, јер вредности на којима је формирана Прва Француска Република постоје и данас, и то у многим модерним државама, док вредности 29. новембра данас не постоје.“
Аутор: Данас
