Zima ima prednosti i mane, ali joj je najveći minus, pored onog temperaturnog, uticaj na naš organizam.
Hladnoća pogađa mozak, pluća, zglobove, srce, krvne sudove.
Postoje namirnice koje nas „greju“, a na podužem spisku takozvanih grejača nalazi se jaka i masna hrana, prenosi RTS.
Specijalista ishrane dr Veroslava Stanković kaže da tokom zime treba unositi masnu hranu.
„Istina je da ta masna hrana povećava našu toplotu. Ugljeni hidrati povećavaju energiju, ali masna povećava toplotu“, navodi Stankovićeva.
Stankovićeva savetuje da se konzumira hrana koja ima zasićene masti. „To su masnija mesa, maslac i masniji sirevi, mlečni proizvodi. Međutim ne treba preterivati, jer to može dovesti do bolesti i povećanja telesne mase“, dodaje Stankovićeva.
Marija Stojanović sa Instituta za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu ukazuje na termički efekat hrane.
„To znači da se prilikom unošenja hranljivih materija, odnosno njihove obrade oslobađa toplota. Obrada podrazumeva varenje hrane, deponovanja, preuzimanje u digestivni trakt. Svi ti procesi zahtevaju energiju i samim oslobađanjem energije, oslobađa se toplota“, objašnjava Stojanovićeva za RTS.
Nutricionista Ana Todorović naglašava da su heljda i ovas žitarice koje je najpodesnije jesti tokom jutra, jer će organizam dobiti dobru radnu energiju za ceo dan.
„Vrlo jednostavno se spravljaju i najbolje kada su u celom zrnu. Uveče se potapaju u vodu, kratko prokuvaju i ujutru se mogu konzumirati sa suvim voćem i orašastim plodovima“, kaže Todorovićeva.
Vreli napici dovode do pregrejavanja našeg organizma, otpuštanja viška toplote i znojenja i sasvim suprotnog efekta – hlađenja. Sa druge strane, hladniji napici dovode do stvaranja toplote, što će dovesti do varenja.
Preporučuju se i sezonsko voće i povrće. Ren se dobro kombinuje sa mesom i povrćem, a šargerapa, celer, cvekla se najbolje konzumiraju u svežem obliku.
