U utorak, 4. decembra, u Galeriji kulturnog centra održano je poetsko veče, na kojem je poznati glumac Nebojša Ilić, govorio stihove svojih kolega, glumaca.
– Kao mlad glumac u „Ateljeu 212“ saznao sam da Ljubiša Baja Bačić piše neke pesme – počinje svoje obraćanje Nebojša Ilić.
– Kada sam se domogao knjige nisam mogao da verujem koliko je uzbudljiva i zanimljiva njegova poezija, pa sam tada i shvatio da je dobio nagradu „Miloš Crnjanski“ za knjigu poezije te godine. Pogovor za knjigu je napisao Borislav Mihajlović Mihiz i to sve zajedno mi je bilo jako zanimljivo.
[wonderplugin_slider id=64]
– Posle duže pauze naišao sam na knjige Pavla Vuisića i on je već bio drugi glumac koji piše pesme. Počelo mi je to da biva fenomen kada sam naišao na pesme Zorana Radmilovića i tada sam se setio da je i Molijer bio glumac, kao i Šekspir i tada sam shvatio da postoji neki ugao glumačkog bića koji nije osvetljen. Obično su glumci jako osvetljeni reflektorima, tabloidima – svim i svačim, ali postoji i neki deo njihove intime i kreativnosti u njoj koji nije osvetljen.
– Shvatio sam i da su glumci jako stidljivi i da ne iznose svoje pesme na svetlo. Pokušavao sam da dođem do još nekih pesama, ali one koje sam našao nisu bile tako uzbudljive pa sam sastavio neki program od pesama ove petorice pomenutih, da to podelim sa publikom. Stihovi koje sam govorio su prilično dramski, sukobni i uzbudljivi. Mislim, da je to bio način da se izraziš onako kako nije zadato tekstom koji ti je dat da interpretiraš, ti sam sa nekog svog bunara vadiš vodu.
– Na kraju, zahvalio bih se „Unikredit“ banci koja je sponzor ove večeri i Kulturnom centru Bačka Palanka. Inače, vaš grad je šesnaesti u nizu u kojem sam bio sa ovim performansom i planiram do odem u još desetak. Ovo prilično interesantno i nesvakidašnje poetsko veče u Galeriji KC pratila je mala, ali odabrana publika, koja je znala toplim aplauzom da nagradi trud i umeće kako glumaca-pesnika, tako i interpretaciju Nebojše Ilića.
