С добрим разлогом Први светски рат памти се као један од најгорих ратова у људској историји. Милиони војника и цивила погинули су у сукобима који су одредили судбину 20. века.
Ипак, једне вечери војске Француске и Британије с једне, и Немачке с друге стране – спустиле су накратко своје оружје како би заједно прославиле Божић.
Велики рат је требало да буде готов до Божића 1914. године, али пет месеци након што је почео на фронту је и даље било напето. Тако је хиљаде војника са обе стране широм западне линије фронта Божић дочекало у својим рововима. Међутим, онда је почело да се дешава нешто врло необично. Убрзо су сви борци на фронту почели да напуштају своје ровове без оружја како би се срели са непријатељским војницима на ничијој земљи.
Оно што је уследило била је невероватна епизода хуманости – непријатељи који су се до пре неколико минута клали сада су причали, певали и јели заједно као прави пријатељи.У писмима својим вољенима војници су описивали како је дошло до спонтаног примирја.
„Током божићног дана наши савезници су поставили столове између ровова и провели смо срећне тренутке заједно. Разменили смо сувенире и представили једне друге. Ово је био невероватан Божић и дошао сам до закључка да не желим да га проведем у рову“, написао је један британски војник.
Након што су склопили примирје за пет минута ничија земља је била пуна Немаца и Шкота који су размењивали цигарете и остале ситнице. У неким деловима су се одржале и фудбалске утакмице, у екипама баш као и оним ратним, али и измешаним тимовима.
„Пољаци су имали фудбалски меч са Немцима који су их тукли 3-2“, навео је један писар из Краљевског војног медицинског корпуса у писму пријатељу из Лондона.
Тог дана војници са обе стране су добили прилику да сахране оне који су убијени уз све религијске обреде као да су у цркви.
Можда најбољи начин да се сумира спонтано окупљање и лепота божићног духа која је успела да помири зараћене стране јесте писмо које је објавио „Carlisle Journal“ 5. јануара 1915. године:
„Сав овај говор мржње, пуцање једних на друге и бес који је ескалирао од почетка успео је да обузда нико други него божићни дух. Била је то дивна нада за будући мир две велике нације које се мрзе. А непријатељи се ретко мрзе, с једне стране обећавају вечну мржњу и освету, а за Божић одлажу своје оружје, размењују цигарете и желе једни другима срећу.“
Нажалост, врховни команданти зараћених страна нису одобрили ову акцију. Неке јединице биле су кажњене или пребачене на друге линије фронта, а ниједна оваква акција спонтаног божићног примирја није се поновила ни у једном рату. Век касније британски и немачки војници и даље имају прилику да играју фудбал заједно за Божић, али сада као савезници.
