Miladin Zorić, slikar iz Bačke Palanke, je završio srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“, odsek grafički dizajn u Novom Sadu, a zatim diplomirao na Akademiji umetnosti takođe u Novom Sadu, odsek likovni, smer slikanje u klasi profesora Milana Blanuše. Pod akronimom MIZO prisutan je na alternativnoj umetničkoj sceni i u inostranstvu.
Dobitnik je priznanja „Mladi dolaze“ 2005. godine na konkursu Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti ogranak u Novom Sadu, kao i još nekoliko prestižnih priznanja.
Kroz likovne kolonije, grupne izložbe i stručne seminare konstantno je prisutan na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni. Održao je više od deset samostalnih izložbi i učestvovao na mnogobrojnim kolektivnim izložbama. Trenutno je direktor Narodne biblioteke „Veljko Petrović“ iz Bačke Palanke, a nekadanji je direktor Kulturnog centra Bačka Palanka.
Zašto si odlučio da se posvetiš umetničkom izražavanju?
-Mislim da se u svet umetnosti ulazi od najranijeg doba, još u detinjstvu. Prvi utisci i opažanja vam se urežu u pamćenje, pa kasnije nastane želja da se oni uobliče u crtež. U tom crtežu i drugi prepoznaju vaša zapažanja. Na pimer, neobičan račvasti rep laste i njena specifična aerodinamična krila. Mnogo sam crtao ptice i bio fasciniran golubovima i lastama, njihovim umećem leta. U tome me je podržavala majka, a drugi su se čudili kada bi videli te crteže prepune ptica u svim mogućim položajima krila tokom leta. Zapažao sam stvari bolje od drugih i odlično sam ih prenosio na papir.
Zašto si upisao akademiju, i zašto slikarstvo?
-Moja oštra zapažanja i želja da se izrazim kroz crtež nastavili su se tokom čitavog školovanja. Od predškolskog uzrasta pa na dalje izdvajao sam se po veštini i imaginaciji. A to se najbolje videlo na prijemnim ispitima prvo za srednju umetničku školu a posle i za Akademiju umetnosti gde sam imao maksimum bodova i bio prvi na listi a na odseku za slikarstvo šesti od blizu sto kandidata. Znate kako to izgleda kada crtate i slikate pet dana na prijemnom ispitu, a onda komisija među svim tim radovima nepogrešivo izabere vaš. Tu nije dovoljno da dobro crtate nego i da vam je umetnički rukopis na neki način autentičan. A slikarstvo zna se, ono je uvek bilo avangarda za svako umetničko izražavanje. Svi umetnički pravci su se prvo javili u slikarstvu pa su onda prešli i u druge oblike umetnosti: književnost, muzika i drugi.
Na koji način te slikanje ispunjava i kako te to nadograđuje?
-Slikarstvo je najslobodniji i najkreativniji oblik ljudskog stvaralaštva. Ono je na neki način i opasno i zbunjujuće jer ne postoji proveren šablon i način za dobro slikanje pogotovo u savremenom slikarstvu. Ono je uvek istraživanje i avantura u kojoj ako se ne da sve od sebe nema ni dobrih rezultata, ali zato ako mu se pristupi maksimalno angažovano dobijeno umetničko delo može da iznenadi i nadiđe i samog autora.
Pogledajte neke od crteža Miladina Zorića:
Da li je slikarstvo način da se osećaš slobodno?
-Kreativnost, širina pogleda, raznovrsna znanja koja se utkaju u jedno umetničko delo, lični pečat koji svaki autor ostavlja čine umetničko delo originalnim i neponovljivim, a slikara slobodnim.
Da li je tvoja slika reakcija na realnost ili sam izražaj po sebi?
-Po mom mišljenju slika je uvek proizvod mnogih, često nama i nerazumljivih okolnosti. U njoj se nađu i detalji iz svakodnevnog života i naša uobrazilja, želje i htenja. A može I da nam otvori prozor I u neke druge, nepoznate svetove.
Gde je tvoj izvor inspiracije?
-Često postavljano pitanje u umetnosti: Da li je inspiracija u samom stvaraocu, ili je stvaraoc samo medij kroz koji prolaze utisci iz spoljnog sveta. Verovatno od svega po malo, ali ako osećate žar da nešto napravite ništa vas na tom putu ne može zaustaviti.
Šta slikaš?
-Ne može se slikati baš sve i svašta, niko nema toliko vremena. Ako hoćete da slikate pravu umetnost onda to mora biti iskreno ono što osećate i živite jer je umetnost uvek odraz vremena u kome živimo. Trenutno slikam ciklus slika pod nazivom: „Gledanje u sunce“. Slikam energetske ploče, puteve energije koji oblikuju stvarnost.
Koja tehnika je najbolja da se izraziš i koja veličina platna? Da li to igra ulogu u izrazu?
-Važno je da imate neke boje i da imate neku podlogu a najvažnije je da želite da se izrazite i da imate šta da kažete. Tako da koristim sve što mi je pri ruci a najbolje boje su one koje sami napravite uz pomoć prirodnih pigmenata, malo ulja i parafina.
Koji su dominantni motivi na tvojim slikama?
-Lica, tela, krila, ključevi, krugovi, oči, delovi oka, siluete čoveka kao uobičajeni simboli u savremenoj vizuelnoj komunikaciji, svetlost, svetlosni signali…
Pogledajte neke od njegovih radova:
Na čemu je akcenat u tvojim radovima?
-Hm. Akcenat je rekao bih na svetlosnim i koloritnim odnosima.
Tvoja paleta boja je uvek ista ili se menja?
-Svaka boja ima svoju talasnu dužinu pa u tom smislu je i odabir palete, kakav utisak želi da se prenese. Ako dominiraju tople boje utisak je intenzivniji.
Da li poštuješ pravila kombinacije boja ili si hrabar u tom izboru?
-U tom smislu ništa ne poštujem i sklon sam iznenađenjima. Vodim se osećajem i svojom filozofijom slikanja.
Koji je odnos sadržaja i teksture? Da li određena boja zahteva i određeni sadržaj? Kako se ti izražavaš i zašto?
-Upravo tako, određen sadržaj uslovljava i određene odnose boja i obrnuto. Tekstura je isto tako veoma bitna jer daje i onaj materijalni kvalitet slike koji ne možemo samo da vidimo nego i osećamo drugim čulima. Kroz igru i kreativni proces se dolazi do tih odnosa.
Kom stilu slikarstva najviše vučeš?
-U savremenom slikarstvu teško da se može govoriti o određenom stilu. To je contemporary art, izrazi se kako znaš i umeš. Ali opet rukopis pravih autora je prepoznatljiv.
Koje pravilo je najvažnije u slikarstvu da bi slika bila dobra?
-Promišljenost, koncepcija, jasno izražena namera i doslednost kako da se vodi slika. Dobra su i odstupanja tokom tog procesa ako ćemo se opet vratiti prvobitnoj zamisli, ali ne i previše lutanja.
Da li si uvek dosledan svom stilu izražavanja ili se i dalje igraš?
-Dosledan sam, a stalno se igram.
Koliko ti je bitno da slika ostvari dijalog sa posmatračem? Da li razmišljaš o tome dok slikaš?
-Razmišljam.
Šta mišliš kakav odnos prema slikarstvu ima današnje društvo?
-Ovo je era vizuelnih komunikacija. Izražavanje putem slika i simbola je dominantno gde god se okrenemo. Preplavljeni smo slikama i sličicama svake vrste. Od saobraćajnih znakova, logotipa robnih marki pa do ikonica na desktopu svakog računara ili telefona. Možda se može reći da je reč ili neka druga vrsta izražavanja izgubila značaj, ali slika nikako ne. Problem je u tome šta ljudi očekuju da vide na slikama i sa kakvim predubeđenjem im prilaze. Ako ljudi misle da je umetnička slika nešto slično što su već negde videli stotinama puta onda se grdno varaju. Umetnička slika je uvek nešto neobično, novo, nešto što otvara nove vidike i razmišljanja i ne koristi konvencionalna rešenja.
Da li miliš da su dobri slikari oni koji su školovani i koliko izbor materijala i tehnika doprinosi celokpunom kvalitetu slike?
-Izbor materijala ništa ne doprinosi celokupnom kvalitetu slike, jer je slika pre svega ideja i želja da se nešto kaže. Ne postoji recept, ali slikar mora biti veoma obrazovan, načitan i obavešten jer u suprotnom ne zna šta slika i ne zna šta bi kroz sliku želeo da kaže te se to onda ne može ni nazvati slikarstvom.
Šta misliš koliko je slikanje prepoznato i podržano i koliko mu se daje na važnosti u našoj opštini?
-Po meni nema potrebe da vas bilo ko specijalno podržava, ako u sebi imate unutarnji poriv da nešto napravite.
[rev_slider alias=“slider-3″][/rev_slider]
