Dok smo bili mali i zavisni od drugih, jedini način da izmerimo sopstvenu vrednost bile su reakcije drugih. Dok su drugi dobri prema nama, mislili smo da smo važni i vredni, kada naiđemo na kritiku, mislili smo da smo pogrešni i bezvredni.
Za nas male i zavisne jedini način da sačuvamo pozitivnu sliku o sebi bio je da se prilagođavamo zahtevima drugih, ako smo tako naučili u detinjstvu, zadržavamo takav odnos i kasnije kroz život. I tako naše mišljenje o sebi zavisi od drugih.
Ako su naši roditelji bili dovoljno mudri da nas podstiču, podržavaju i poštuju našu ličnost čak i kad nas kažnjavaju mi kasnije poštujemo sebe i imamo u sebi glas koji nas stalno podseća da smo vredni ma šta drugi mislili o nama.
Ako ne, taj dar možemo dati sebi sami. U psihološkom smislu to je jedini način da budemo nezavisni.
Ne zaboravite da ste najveći deo vremena koji živite sa sobom, u svojoj glavi i te misli odredjuju vaše emotivno stanje i mišljenje o sebi.
Ako naše mišljenje o sebi zavisi od drugih to je kao da bez odobravanja drugih ne možete da dišete… skoro tako. I onda ćete sve učiniti da se drugi ponašaju kako vi želite, ucenjivaćete ih svojom patnjom, primoravati ljutnjom, podilazićete im, ugađati, maltetirati… A sve što oni mogu da vam daju jeste trenutno olakšanje, samo udah koji vas održava u životu. Za nezavisan život vredi naučiti disati sopstvenim plućima.
Želim vam da u narednoj i svakoj drugoj godini poštujete i volite sebe i vrednujete druge, da dišete slobodno i nezavisno, jedino to vam omogućava slobodu življenja i kreiranja sopstvenog života.
