Gotovo da nema iole upućenijeg žitelja Bačke Palanke koji vam neće reći da je danas Narodna biblioteka „Veljko Petrović“ veoma značajna institiucija kulture i to ne samo u opštini već i u Južnobačkom okrugu.
I istorija govori da je u Bačkoj, posle Novog Sada, Sombora i Subotice, u Bačkoj Palanci knjiga davno našla pogodno tlo. Ova godina je godina jubileja za bibliotekare, ali i ljubitelje knjige jer zabeleženo je da je bibliotekarstvo ovde začeto 1869. godine, odnosno da je osnovana Srpska čitaonica i knjižnica u školi (OŠ „Vuk Karadžić) pored pravoslavne crkve u Staroj Palanci.
Biblioteka danas ima preko 210.000 publikacija, preko 7.000 članova, 22 zaposlena, a pored lepog zdanja u centru varoši u njenom sastavu radi i 13 ogranaka u svim selima opštine, vrši se i nadzor nad 10-tak školskih biblioteka.
Akademski slikar Miladin Zorić, direktor ove ustanove od pre par meseci, kaže da u sastavu Biblioteke rade odeljenja za odrasle i decu, te Zavičajna zbirka, Nabavno obradno odeljenje, Odeljenje bibliotečkih ogranaka, te Knjigoveznica.
– Kada se govori o bibliotekarstvu i jubilejima, a ovogodišnji je velik, nije na odmet da se prisetimo istorije bibliotekarstva u našem narodu – govori Zorić. – Prve srpske biblioteke formirane su prilikom osnivanja manastira. O tome svedoče zapisani podaci i u tipiku Svetog Save. U karejskom tipiku (1199) propisan je poseban režim za knjige u manastirima i proglašeno načelo neotuđivosti manastirskih knjiga. I u Hilandarskom tipiku, uporedo sa drugim liturgijskim predmetima pominje se prilaganje knjiga prilikom osnivanja manastira.
– Manastirska biblioteka svojim sadržajem morala je zadovoljiti najnužnije liturgijske potrebe, pa je zbirka obuhvatala najmanje 12 knjiga. Bilo je i bogatijih biblioteka koje su sačuvane do danas, na primer, u manastirima Hilandar, Dečani, Žiča, Pećka patrijaršija… Početkom 18. veka dve zbirke knjiga, jedna srpske Mitropolije u Sremskim Karlovcima, druga Mitropolije u Beogradu, spajaju se u jednu biblioteku. Zbog rata, 1737. godine, preneta je u Sremske Karlovce.
– Za javnost je 1838. godine otvorena Biblioteka Matice srpske. To sam ispričao u kontekstu značaja istorije bibliotekrstva na ovim prostorima. Jer, prema sačuvanim izvorima, posle osnivanja srpskih čitaonica u Irigu i Novom Sadu, bibliotekarstvo počinje i u Bačkoj Palanci. To je bilo vreme kada kulturni i uopšte duhovni život na ovim prostorima sve više dobija prosvetiteljski karakter.
– Knjiga je žitelje Bačke Palanke počela da osvaja sredinom 18. veka, a imućniji ljudi počinju da otvaraju svoje biblioteke. Bilo je nekoliko pretplatnika na novine i časopise, ali pošto je broj štampanih knjiga rastao ljudi nisu mogli da kupe sve publikacije. Zbog toga se pojavljuju društva koja nabavljaju knjige i daju ih na čitanje svojim članovima.
[wonderplugin_slider id=75]
– Ovde se 1869. godina smatra godinom začetka građanske biblioteke u Palanci. Ljubitelji pisane reči tada su imali na raspolaganju 257 publikacija. Nekoliko godina kasnije u Staroj Palanci osniva se Srpska čitaonica. Cilj je bilo prijateljstvo, međusobno sporazumevanje i prijatne zabave ljudi koji će se u čitanju knjige i novina, materijalno potpomagati.
– Već 1888. godine Čitaonica je imala 8.000 bibliotečkih jedinica. Biblioteka je bila mesto gde su se održavale besede, predavanja, večeri posvećene ličnostima i događajima. Čitaonica je obeležavala jubileje Dositeja, Vuka, Branka Radičevića i drugih ličnosti srpske kulturne istorije. Srpska čitaonica iskazivala je i patrotizam, pa je u vreme srpsko-turskog rata preko svojih članova, po domovima, sakupljala priloge za slabo opremljenu srpsku vojsku, a veliki broj omladinaca otišao je u Srbiju da pomogne u oslobodilačkoj borbi.
– Prvi knjižničar bio je Nikola Stojaković, direktor Antonije Protić, zapisničar Kosta Janković… Čitaonica je do početka 20. veka egzistirala u „Kasini“ (radnički dom), pa se selila, a 1968. godine doselila se na današnju lokaciju. Biblioteka je u prošlom veku preživela brojne integracije, a od septembra 1977. godine posluje samostalno. Međutim, i danas se ljudi sa setom sećaju tragične sudbine knjižnog fonda tokom Drugog svetskog rata. Na kraju fond je bio „pretrešen“ i sumnjive knjige su spaljene, da bi oko 5.000 knjiga u periodu posle rata ležalo u kući porodice Miškov. Preko 2.500 publikacija štampanih u vremenu do 1938. godine završilo je u fondu Biblioteke Matice Srpske. Reč je o retkim i starim knjigama, a na osnovu godina izdanja pomenutih knjiga i pečata bačkopalanačkih biblioteka utvrđena je i godina početaka ove delatnosti u Palanci.
– Ova godina svakako će biti u znaku obeležavanja jubileja bibliotekarstva u Bačkoj Palanci – najavljuje Zorić. – Posebno ćemo obratiti pažnju na književne i društvene tribine, scenske, muzičke i likovne programe, izdavačku delatnost, festivale i druge projekte. Namera nam je, a u godini jubileja, da izvršimo potpunu digitalizaciju. To, pored ostalog, podrazumeva elektronsku evidenciju korisnika, dostupnost baze podataka putem interneta i umreženost sa ostalim bibliotekama. Takođe, planiramo skeniranje materijala iz zavičajne zbirke i njegovu dostupnost u elektronskoj formi.
– Jer, razvoj bibliotekarstva podrazumeva unapređenje komunikacija i usluga pomeri korisnika, aktulenost, raznovrsnost i interaktivnost, te kreiranje informacija. Komunikativnost i intermedijalnost odluke su savremene biblioteke i u skladu sa tim nastojaćemo da izađemo u susret svim korisnicima, stvaraocima u oblasti kulture, ljubiteljima svih vidova kulture i svih vidova umetnosti.
