Odrastajući u porodici koja se isključivo bavila poljoprivredom, Radovan Rajko Đukić iz Obrovca, zavoleo je ovaj posao i najveći deo svog dosadašnjeg života, posvetio je upravo poljoprivredi.
Učio je na iskustvima drugih, posebno oca Slavka, koji se ceo život bavio paorskim poslom.
– Iako sam jedno vreme radio kao trgovac u Bačkoj Palanci i Obrovcu, poljoprivredu ni tada nisam zanemario – kaže Rajko Đukić. – Uz ovu delatnost posebno sam bio vezan u vreme, kada sam kao trgovac u Obrovcu, obavljao poslove otkupa poljoprivrednih proizvoda i ugovaranje biljne i stočarske proizvodnje. U poslednjih šest godina, obavljam samo poslove u ratarstvu. Kada je stočarstvo u pitanju, želim da napomenem da se njime bavim za potrebe vlastite porodice. Jednostavno na to sam primoran, jer bi u protivnom bio na gubitku.
U prošloj godini, Rajko je kao i u prethodnih nekoliko godina na svojim parcelama sejao isključivo soju i kukuruz.
[wonderplugin_slider id=64]
– Soju sam u ovoj godini zasejao na površini od 6,5 hektara, a ostvario sam prinos od 4,5 tona po hektaru. Sa druge strane kukuruz je zauzimao polje od sedam hektara, a ostvario sam prosečan prinos ove kulture od 12 tona po jednom hektaru. Kompletan ovogodišnji rod, kako soje tako i kukuruza predao sam obrovačkoj zadruzi „Agro prom“ sa kojom već godinama veoma dobro sarađujem. Sigurno da ću saradnju sa „Agropromom“ nastaviti i u narednom periodu. Uostalom, zašto menjati ono što je dobro – ističe Rajko Đukić.
Za poslove koje obavlja na svom poljoprivrednom imanju, Rajko kako reče ima gotovo svu neophodnu mehanizaciju.
– Vlasnik sam dva traktora IMT – 549 i IMT – 558. Pored toga, koristim priključne mašine, plugove, berač, drljaču, prskalicu, sejalicu. Nemam kombajn za pšenicu, ali mi on i ne treba jer ovu kulturu i ne gajim. Ova godina imala je je svoje određene specifičnosti, posebno njen jesenji deo koji je bio sa veoma malo kiše, tako da većina poljoprivrednika nije uopšte uspela da obavi duboko jesenje oranje na pravi način, ili ga uopšte nije obavila. Problem se pojavio i sa nicanjem pšenice zbog male vlage u zemlji, tako da je veliko pitanje kako će ova kultura na nekim parcelama „preživeti“ zimu, odnosno kakvi će njeni prinosi biti – naglašava Rajko.
U posao poljoprivrede Rajko je svojevremeno uključio i sina Dalibora, koji je završio za rukovaoca poljoprivrednih mašina.
– Dalibor je počeo da radi na našem imanju, ali se nije dugo zadržao na njemu. Životni putevi odveli su ga na drugu stranu. Naime, otišao je u Nemačku gde trenutno živi i radi. Po svemu sudeći, on će se veoma teško vratiti na porodično imanje.
– Sa druge strane ćerka Danijela, koja je vaspitačica a udata je u Obrovcu, koliko joj vreme i obaveze na poslu i u porodici dozvoljavaju, bavi se pomalo poljoprivredom. Ona i njen suprug gaje lešnike na 1,54 hektara površine, a bave se i ratarskom proizvodnjom – ističe Rajko Đukić.
Svestan da rezultati rada u poljoprivredi ne zavise isključivo od ljudskog rada, već i od niza drugih faktora – vremenskih prilika, čestih poremećaja cena na tržištu poljoprivrednih kultura, Rajko se ipak ne žali.
– Kao i ostali poljoprivrednici uložio sam mnogo rada, mnogo truda a krajnji rezultat svega toga nije za veliku hvalu. Naime, visoka cena goriva, i ne mala cene semena, zaštitnih sredstava, veštačkog đubriva, ne dozvoljavaju meni, ali i većini onih koji se bave ovim poslom, da obnove mehanizaciju. Većina nas, pa i ja sam, radimo sa traktorima koji su proizvedeni pre trideset, četrdeset pa i više godina. Kada se na kraju godine svede bilans, malo novca ostaje za obnovu mehanizacije, što svakako koči dalji napredak najvećeg broja poljoprivrednih proizvođača, posebno onih malih – kaže na kraju Rajko.
