U prošlom tekstu smo pisali o trudničkom bolovanju i više o toj temi možete
pročitati u tekstu „Trudničko bolovanje od A do Š“.
U ovom tekstu ćemo se ostvrnuti na porodiljsko odsustvo. Takođe, napravićemo paralelu u odnosu na trudničko bolovanje – ovo je važno jer se u praksi često mešaju ova dva pojma, kao i regulativa koja se na njih odnosi.
U oblasti porodiljskog odsustva došlo do značajnih izmena nakon što je prošle godine donet novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Sa druge strane, regulativa za trudničko bolovanje je ostala nepromenjena. Ovo je važno naglasiti jer mnoge žene misle da se nešto bitno promenilo vezano za trudničko bolovanje gde i dalje važi „stara“ regulativa.
strane, gde zaposleni ne može uvek dobiti sve, ali može dobiti ono što mu je najpotrebnije.
Koje su najvažnije novine koje je doneo zakon vezano za porodiljsko odsustvo?
1. Znatno je proširen krug žena koje imaju pravo na naknadu zarade – ranije su to pravo imale samo žene koje su u radnom odnosu, a sada su obuhvaćene i:
- žene koje samostalno obavljaju delatnost
- žene koje su angažovane van radnog odnosa po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ugovoru o delu i autorskom ugovoru
- žene koje su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva
- žene koje su zaposlene a radni odnos su zasnovale nakon rođenja deteta
2. Isplata naknade za porodiljsko se više ne vrši posredstvom poslodavca već se sredstva obezbeđuju iz državnog budžeta.
3. Promenjen je način obračuna naknade i sada se gledaju primanja koja imaju karakter zarade i na koja su uplaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci pre otpočinjanja trudničkog bolovanja ili pre porodiljskog odsustva (ako žena nije koristila trudničko).
Kao smo rekli, potrebno je razgraničiti porodiljsko odsustvo i trudničko bolovanje iz više razloga – drugačiji je smisao prava, različiti su nosioci prava, regulativa, institucije zadužene za isplatu, iznos naknade zarade.
Priroda porodiljskog odsustva i nosioci prava
Za razliku od trudničkog bolovanja koje je pravo i mogućnost nekih žena, porodiljsko odsustvo je pravo i obaveza, odnosno žena mora da otvori porodiljsko u određenom periodu pre porođaja (najranije 45 dana a svakako 28 dana pre dana koji je određen kao dan rođenja deteta).
Za razliku od trudničkog bolovanja koje logično može da koristi samo majka, nosilac prava na porodiljsko može biti i otac deteta.
Ovde je bitno i terminiloški razgraničiti određene pojmove. U praksi se termin porodiljsko koristi za celokupno odsustvo koje žena koristi vezano za porođaj i nakon porođaja i koji traje ukupno 365 dana (ili 2 godine za treće i svako naredno dete).
U Zakonu o radu se koriste drugačiji termini i ceo period od 365 dana se deli na dva dela:
1. deo je „porodiljsko odsustvo“ koje traje od dana ovaranja porodiljskog do navršenog trećeg meseca od dana porođaja. Smisao porodiljskog je priprema žene za porođaj i oporavak nakon porođaja. Iz tog razloga nosilac prava je majka deteta. Samo izuzetno to može biti otac deteta u vrlo specifičnim situacijama (ako majka napusti dete, usled teške bolesti i sl.).
2. deo je „odsustvo sa rada radi nege deteta“ koje se nadovezuje na porodiljsko i traje do isteka 365 dana od dana otvaranja porodiljskog. Smisao je nega i staranje o detetu. Zato nosilac prava može biti i otac deteta ako se majka i otac deteta tako sporazumeju.
Kako se otvara porodiljsko?
Prilikom otvaranja porodiljskog odsustva dokumentacija se predaje kod opštinske uprave, i to prema mestu prebivališta žene. Poslodavac više nije u obavezi da obračunava i isplaćuje naknadu za porodiljsko, a jedina obaveza poslodavca je da donese rešenje o korišćenju porodiljskog.
Žena će uz zahtev priložiti i: rešenje o korišćenju porodiljskog odsustva od poslodavca, odgovarajuću medicinsku dokumentaciju i fotokopiju kartice tekućeg računa. Ostalu neophodnu dokumentaciju i podatke pribavlja opštinska uprava i donosi rešenje o pravu na naknadu zarade, gde će odrediti visinu naknade za porodiljsko.
Visina naknade
Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva se izračunava na sledeći način: sva primanja (zarade i nakanade zarada) koja je žena ostvarila u periodu 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja, odnosno porodiljskog odsustva (ukoliko nije koristila trudničko), a na koja su uplaćeni doprinosi se sabiraju i zatim dobijeni iznos deli sa brojem 18. Ako je žena za „tekuću trudnoću“ otvorila trudničko tada se gleda period od 18 meseci pre nego što je otvorila trudničko bolovanje, a ako nije koristila trudničko gledaće se period od 18 meseci pre otvaranja porodiljskog odsustva.
Ovo je dosta nepovoljno rešenje jer se uvek posmatra period od 18 meseci, bez obzira na to koliko je žena u tom periodu zaista radila ili na drugi način ostvarivala prihode.
Možemo reći da ova računica u vrlo malom broju slučajeva može biti povoljna. Recimo da je žena bila u radnom odnosu posledjih 18 meseci i da je za sve to vreme primala istu zaradu. Tada će naknada zarade za vreme porodiljskog biti jednaka zaradi pre otvaranja porodiljskog.
Međutim, ako je žena u toku tih 18 meseci radila vrlo kratko i ostvarivala prihode svega nekoliko meseci dobijaće znatno manju naknadu za vreme porodiljskog.
S obzirom da je obračun naknade za porodiljsko dosta aktuelna i široka tema o njoj ćemo posebno pisati.
