BAČKA PALANKA: Po tradiciji vinogradari će 14. februara izaći u vinograde i simboličnim orezivanjem čokota obeležiti slavu, svog zaštitnika Svetog Trifuna.
Kako se ustalilo, centralna manifestacija održaće se u Neštinu i Viziću, dva sela sa preko sto hektara vinograda, smeštena na sremskoj strani, na obroncima Fruške gore, a pripadaju opštini Bačka Palanka.
Udruženje vinogradara, vinara i voćara iz Neština najavilo je da će sutra u Mesnoj zajednici biti proglašena najbolja domaća vina i rakije, za koje su učesnici blagovremeno predali uzorke. Ovu svečanost pratiće degustacija i meze.
I u samoj Bačkoj Palanci ima vinogradara, vinarija i podruma koji obeležavaju Svetog Trifuna. Živko Kojić poseduje oko 3.500 čokota, proizvodi vino i rakiju.
Veli da je u Palanci nekako ispalo da ima vinarija, a da su vinogradi u Sremu. Jedan od najpoznatijih i velikih proizvođača vina u Palanci je Kosta Stakić, koji u Neštinu ima nekoliko hektara vinograda, dok ostale vinarije uglavnom kupuju grožđe u Sremu. Kojić kaže da u njegovim bačkim vinogradima oko 70 odsto čine stone sorte, jer se to isplati, ali 30 odsto čine tamjanika i šardone. Vina ima za sebe i nešto za prodati, mada je ove sezone ispekao više rakija koja duže može da stoji i oko koje ima manje posla, jer vino traži punu pažnju, mora da se „mazi i pazi“. Nekada je u Bačkoj Palanci, kažu stariji bilo i preko 20 hektara vinograda, a sada je to manje, pa osim Kojića retko ko ima velik vinograd.
Neštinci kažu da je ovaj deo Srema, a pored Dunava, bogom dan za vinograde i voćnjake. Ljudi se polako vraćaju ovom poslu mada su površine pod voćem, prvenstveno jabukom i kruškom veće nego pod vinogradima koji su poslednjih decenija prošlog veka bili isplativiji. U samom Neštinu ima nekoliko vinarija, a gotovo da se niko od vinara ne žali na plasman vina i rakije.
[wonderplugin_slider id=117]
Posle slave, kreće pravi veliki i možda najodgovorniji posao u vinogradima, odnosno orezivanje loze. Treba odstraniti suve, slabe lastare, a makazama se kroji rod grožđa.
Potom sledi iznošenje odstranjene loze iz vinograda, zatezanje žica, eventualna popravaka ankera, dokucavanje engeča, pa vezivanje loze za žice, kultiviranje zemljišta, nekada se s jeseni zagrtao, a s proleća odgrtao vinograd, pa zaštita… i posla ima sve do jeseni, odnosno berbe.
