Narodna biblioteka „Veljko Petrović“ iz Bačke Palanke u saradnji sa portalom BAP VESTI iz  bogate ponude svojim čitaocima preporučuje naslove knjiga. U rubrici Preporuke knjiga  svake nedelje predstavićemo po dva naslova Odeljenja za odrasle i Dečijeg odeljenja NB „Veljko Petrović“.

„Ideje koje su mi promenile život dobila sam čitajući“. (Bel Huks)

Preporuka Odeljenja odrasli

1. „Sinajsko jevanđelje“, Milan St. Protić

Dvoje istoričara, različiti po svemu što ih određuje, kreću ka istom odredištu, sinajskom Manastiru Svete Katarine.

Nemac Fon Tišendorf otkriva biblijske spise neprocenjive vrednosti, a više od veka kasnije Francuskinja Žorž Riketi nastavlja njegovo istraživanje.
Kompozicija Protićevog romana organizovana je tako da u njoj uočavamo obilje motiva i detalja, istorijskih činjenica, postupke simultanizma i montaže, promišljen sistem asocijacija, ali i intertekstualne veze sa klasicima svetske književnosti.

On potvrđuje da je postmodernizam doneo promenu u svim segmentima društva, pa kultura i umetnost nastaju u neprestanom preispitivanju zatečene tradicije i u naporima da se proširi vidokrug ljudskog saznanja.

Stvarajući književno delo u kojem je uspeo da obuhvati celokupno ljudsko iskustvo, ali i ideologiju i istoriju, Milan St. Protić postavlja brojna pitanja koja i danas okupiraju modernog čoveka, a od kojih je najvažnije ono koje se tiče samog smisla ljudskog postojanja – može li se uobličiti istina tako što će se razobličiti mit ili je mit osnova na kojoj počiva istina?

2. „Srce noći“, Mahfuz Nagib

Roman Srce noći je klasična priča u Mahfuzovom stilu, u kojoj autor briljantno opisuje ljudske emocije klizeći kroz dubine psiholoških karaktera pripadnika različitih društvenih slojeva i surovu stvarnost života. Glavni junak, Džafer ar-Ravi, pripoveda prijatelju iz susedstva, jedne duge noći u kafani u starom Kairu, priču o svom životu provedenom između razuma i vere, ljubavi i patnje, političkih ubeđenja i zločina koji ga odvodi na robiju.

Kroz sva iskušenja i patnje on prolazi iznenađujućom čvrstinom i nadom, podupret snažnim ubeđenjima, duhovnošću i dubokim osećanjem pra- vednosti svoje misije. Ispod površine ove priče odvija se duboka drama ljudskog života. Posebno su fine i upečatljive scene kada Džafer govori o svom detinjstvu, a fasciniraju opisi odnosa u porodici, između muškarca i žene, očeva i sinova, starih učenjaka sklonih misticizmu i generacija mladih, školovanih intelektualaca koji lutaju između zavodljivosti evropskih misaonih trendova i tradicija islamskog života.

Preporuka Dečijeg odeljenja

1. „Ogledalo gospodina Grimsa“, Dorota Terakovska

Jedna od najpriznatijih poljskih fantastičnih priča za decu.

Naizgled namenjena starijoj deci, ona zapravo nema ograničenje u godinama, jer priča o univerzalnim vrednostima i o lošim pojavama koje se mogu desiti uvek i svuda: žudnji za moći, uništavanju prirode, mešanje u prirodni poredak stvari, ali i o snazi neprolazne nade da se loše stvari uvek mogu ispraviti i o razlikama dečjeg i odraslog pogleda na svet.
Agata se razlikovala od većine dece. Nije govorila mnogo, ali je imala nesvakidašnji dar – videla je i čula stvari koje drugi nisu: senku čoveka koji je prošao tuda pre nekoliko minuta, eho razgovora u telefonskoj slušalici obavljen ko zna kad i sliku u ogledalu koja ne reflektuje odraz, već je ulaz u Nešto.

Veliko Kosmičko Biće stvorilo je svet i sve planete milijardama godina ranije i ostavilo svojoj hirovitoj ćerki Prirodi da ga nadgleda, dozvoljavajući veliki broj izmena i odstupanja od predviđenog razvoja kosmosa.

Čovek može da upravlja planetom, da putuje do zvezda i istražuje druge svetove. Ima pravo da gradi, stvara, čak i uništava ono što je njegovo. Ali – ne može da menja ono što je stvoreno bez njegovog uticaja.
A poželeo je.

Ogledalo gospodina Grimsa krije u sebi brojne životne mudrosti i brojne istine izbegavši zamku da sklizne u puko moralisanje.
Donosi pogled na svet sličan našem, u kojem jedna važna stvar nedostaje.

Često smo skloni da ne primećujemo male stvari. A ne postoje male stvari. Ne postoje nevažne sitnice. Sve je u našem životu važno, sve je povezano i sve ima neki dublji smisao, pa čak i jarkocrvena kosa jedne devojčice. Svi smo mi Jedno.

2. „Kajsije za Hanu“, Đurđić Jovica

Priča se događa u malom turističkom i primorskom mestu koje je tek okrznuo građanski rat i raspad Jugoslavije, što ne mimoilazi ni njene junake. Kada četrnaestogodišnji dečak preseli u novi grad i novu kuću pored mora koju je cela familija oduvek želela, na pešačkom prelazu u nekoliko navrata susreće devojčicu maslinastih očiju u koje se odmah na prvi pogled zaljubljuje. Nakon toga ona netragom nestaje, ali on i dalje neprestano misli na nju i piše  joj pesme i priče.

Čuda se ipak događaju, ne baš tako često, zaključuje glavni junak, jer se u zapuštenu kuću do njegove doseljava baš ta devojčica, Hana Has iz Švajcarske, s roditeljima i starijom sestrom bliznakinjom. U toplim pričama koje se nižu njih dvoje su nerazdvojni. Hana neprestano svira klavir, flautu, violinu, kao i sva njena familija, i na taj način večerima šalje muzičke poruke svom dečku. Kajsija iz njegovog vrta je poveznica cele priče, s njom počinje i na neki način završava, kao što je to i otac glavnog junaka, s niz problema koje doživljava samo zbog svoje nacionalne pripadnosti. Ipak, roman je prvenstveno topla priča o zaljubljivanju i prvoj ljubavi, koju građanski rat prekida dok on traje, kada se Hana s familijom vraća u Švajcarsku, da bi se na kraju sve srećno završilo njenim povratkom kada rat mine.