Projekat bežičnog prenosa elektične energije bio je jedan od najznačajnijih izuma na kojima je, tokom celog života, radio Nikola Tesla.
Da je prenos struje moguć bez žičanih veza, u brojnim eksperimentima, nebrojeno puta dokazivali su inovatori. Jedan od njih, mladi istraživač iz vojvođanskog mesta Odžaci, posvećen je ideji da električnu energiju koristi bez obzira na udaljenost izvora.
Sijalica od 75 vati, bez kablova i žica, svetli u ruci Petra Šljivića. Razvoj Teslinog izuma sa početka 20. veka glavni je inovatorski zadatak ovog tehničara elektronike.
„Frekvencija kada se podesi, možemo tu energiju da šaljemo i na veće daljine. Takoreći bez nekog utroška energije. Koliko sam mogao da školski primerom pokažem neke sijalice od 12 vati, 10 vati, LED diode da budu upaljene na nekom većem odstojanju“, nabraja Petar Šljivić.
Veruje da je primenom ovog izuma srpskog naučnika moguće uštedeti i do četvrtine ukupno utrošene električne energije u svetu.
„Ta energija bi mogla biti takoreći besplatna za ljude ako bi se išlo dalje, u veće istraživanje. Svi znamo da se kosmos kreće, Zemlja se kreće. Znači, uvek imamo neko kretanje i iz tog kretanja se može izvući energija“, objašnjava ovaj pronalazač iz Odžaka.
[wonderplugin_slider id=64]
Petar Šljivić samo je jedan od inovatora okupljenih u Udruženju pronalazača „Čelarevo“. Tokom decenije postojanja, osmislili su u zaštitili nekoliko važnih patenata. Bave se inovacijama u oblasti zdravstva, mašinstva, a posebno razvojem sistema iskorišćavanja alternativnih izvora energije.
„Inovator kod nas mora da bude, ne samo inovator, nego i preduzetnik. Da bismo se sami izborili i prešli najveći deo puta od invencije do inovacije, jer samo realizovana ideja je inovacija – kada se nađe na tržištu, sve ostalo su samo ideje“, istakao je Đorđe Štangl, predsednik IO Udruženja inovatora „Čelarevo“.
Neke projekte udruženja do sada su podržali Ministarstvo prosvete i Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje, ali i neke kompanije. Tako bi i ideja inovatora Dejana Gojića iz Deronja uskoro mogla da se koristi i u industriji.
„Mi smo ovde navikli, na ovim prostorima da sve dobijemo na gotovo. Moraju se zasući rukavi i napraviti sami neku konstrukciju koja je kasnije korisna i isplativa“, kaže Dejan Gojić.
Od ideje do patenta put je dug. A, domaćim istraživačima, često, osim podrške nedostaje i finasijska pomoć.
