Predsednika KUD „Blagoje Parović“ iz Gajdobre, (Ulica Nevesinjska br 7), Miloša Babalja predstavio je svoje Društvo.
– KUD „Blagoje Parović“ osnovan je 1968. godine sa ciljem očuvanja tradicije Srba kolonista iz Istočne Hercegovine. Od 1990. godine Društvo u svoj repertoar uvodi i ostale igre iz svih krajeva Srbije i BiH. Dobitnici smo puno nagrada i priznanja, a neke od njih su: Prvo mesto u emisiji „Šljivik“ i titula „Čuvara narodne baštine“, prvo mesto na festivalu „Zlatni Opanak“ u Valjevu, plasman na Republičku smotru folklora u Topoli i osvajanje trećeg mesta itd.
– Društvo trenutno broji oko 60 članova u tri sekcije, folklorna, muška i ženska pevačka grupa i orkestar. Cilj društva je pre svega da se očuvaju običaji i tradicije kraja iz kog su naši preci, a to su Istočna Hercegovina i Bosna.
– Manifestacije koje organizujemo u Gajdobri su: Petrovdanske svečanosti, raštanijada i festival dečijeg folklora u novembru.
Manifestacije na kojima je KUD učestvovao: „Zlatni opanak“ u Valjevu, „Šljivik“ na RTS-u, razne smotre folklora u zemlji i inostranstvu. Od uspeha bih spomenuo: 2014. titulu „Čuvari narodne baštine Srbije“, 2015. prvo mesto na „Zlatnom opanku“, 2018. prvo mesto na „Zlatnom dečijem opanku“ u Valjevu i 2015. treće mesto na republičkoj smotri folklora u Topoli.
– U KUD-u trenutno rade dve dečije grupe, mlađa i starija. One broje po trideset članova. Imamo uspešnu i prijateljsku saradnju sa svim društvima iz Opštine, ali takođe i sa mnogim društvima iz zemlje i inostranstva.
– Planovi su da nastavimo da radimo kao i do sada sa ciljem očuvanja i negovanja tradicije, kao i omasovljavanje društva i edukacija mladih.
Mi bismo dodali, da smo imali priliku da vredne članove Kulturno umetničkog društva „Blagoje Parović“ iz Gajdobre vidimo i čujemo na delu u mnogim manifestacijama. Posebno nas su impresionirali njihovi izvođački kvaliteti kod folkloraša (oba pola), koji se povremeno graniče sa akrobatikom i virtuoznošću.
Posebno bih istakao i nastupe pevačkih grupa, koje su svojom interpretacijom učinile njihovu narodnu melodiju prilično bliskim nama, ovde rođenima. Posebno nam se dopada i živopisna nošnja u koje su se stasiti momci i devojke iz Gajdobre obukli za nastupe. A iza scene, pre i posle nastupa, oni su veoma druželjubivi i duhoviti.
