Приближава се годишњица једног значајног догађаја из прошлости Бачке Паланке. Тачније одбране од непредвидивог Дунава која је трајала читавих деведесет и пет дана од средине априла па све до пред крај јула 1965. године.
Град је одбрањен уз надчовечанске напоре не само житеља Бачке Паланке и јединица Југословенске армије, већ и многих добровољаца из општина Бачког Петровца, Суботице, Србобрана, Инђије, Шида, а и Илочана из суседне Хрватске. Штете су мерене у милијардама динара, али ипак, људских жртава није било.
Дунав је велика равничарска, наизглед трома, безазлена река. Али, кад нарасте и подивља – све се мења. Постаје опасна, подмукла, непредвидива и неукротива. За многе реке постоји устаљени режим високих и ниских водостаја. Зна се да неке набујају у пролеће када се топе снегови, неке после обилних киша, неке зими када санте леда успоре ток реке. Неке…
Та правилност за Дунав не важи. Он је моћан, снажан и непредвидив. За протеклих нешто преко сто година, од када се прате поплаве, Дунав је преко 50 пута поплавио делове свог приобаља! Но, те поплаве нису биле само у пролеће када се топи снег на Алпима, одакле долазе многе притоке Дунава, већ и зими, лети, и у јесен. Тачније, евидентиране су поплаве у зимском периоду новембар-фебруар 7 пута, лети и у јесен јули -октобар 13 пута.
Ипак, највећи број поплава десио се у периоду од марта до јуна. Оваквих поплава је било, чак 28. Е, једна од таквих задесила је и Бачку Паланку данас далеке 1965. године – тачно пре 58 године.
Било је пролеће 1965. године. Дунав је топљењем снега у Немачкој и Аустрији полако повећавао ниво. Већ 2. априла проглашена је редовна одбрана од поплава, јер је Дунав на водомеру у Илоку показивао више од +500 цм. Организовано је појачано дежурство на одбрамбеним насипима, па су постављени и помоћни чувари насипа на свака два километра.
Појавили су се у подножју старих насипа „извори“ које је требало стално контролисати и затрпавати земљом. Треба знати да су насипи дуж Дунава подигнути још у 19 веку, за време Аустро-Угарске, да су грађени без икакве механизације, само лопатама и коњским запрегама, те да су били и недовољно високи, а и недовољно широки да одоле притиску надошле реке.
После 51. дана редовне одбране од поплаве, Дунав није одступао. Напротив. Ниво се подигао до цифре +629 цм, а то је значило проглашење ванредне одбране. Било је то 22. маја 1965. године, због наглог топљења снега у Алпима и дуготрајне кише. Дунав је пробио насипе код Богојева.
Вода је ушла у Камариште, па поред Вајске, Бођана и Плавне стигла до Бачког Новог Села, Младенова и била пред вратима Бачке Паланке. Грађани су били обавештени путем штампе, радија, а и одштампаним плакатима да могу сваког часа бити мобилисани. Радне организације су имале спискове запослених на које се може рачунати у случају потребе, као и бројно стање механизације.
Извршена је и мобилизација одређеног броја резервних официра. У месним заједницама уведена су стална дежурства. Направљен је и план евакуације становништва са угрожених подручја На насипима је било много извора, а и овлажених места која су морала бити затворена и под сталном контролом.
У Штабу су укинута појединачна дежурства, јер – сви дежурају даноноћно! Нема одмора сем кратког дремања на столицама, на поду, у возилу или на насипу… Нико ни не помишља да се одмори када водена стихија прети да збрише са лица земље вековни труд становника. Мобилишу се и спортски риболовци и власници чамаца. Они су још једини могли доћи до угрожених места са врећама земље и песка, јер су прилазни путеви расквашени и непроходни, не само за тежа моторна возила, већ и за запреге. Ситуација је критична.
У Бачку Паланку 13. јуна стиже и прва јединица Југословенске армије. Постојала је опасност да Дунав пробије прву одбрамбену линију, па је решено да се изгради друга одбрамбена линија кроз градску четврт Калош. У јутарњим часовима 15. јуна Дунав је пробио насип код Бачког Новог Села. Тада се доноси одлука о формирању Омладинског одреда који броји око 100 омладинаца. Њихов допринос одбрани Бачке Паланке је био веома значајан.
На насипима за одбрану Бачке Паланке радило преко 2.000 људи, радника, омладинаца, пољопривредника… Ангажовано је било 56 трактора, 18 камиона и осам црпки за испумпавање воде. Бачка Паланка је на многим местима брањена зечијим насипима чија је висина била у нивоу околних приземних кућа. Насипи су пролазили кроз многа дворишта, где се није могла организовати квалитетна одбрана због недостатка простора. Зато су све снаге бачене на изградњу друге одбрамбене линије.
Зечији насипи код Младенова 22. јуна нису издржали. Бачка Паланка је била угрожена и са друге стране. Морала се бранити са стране са које се најмање очекивало. Ноћу, 23. јуна сирене су огласиле узбуну и позвале све становнишво на испомоћ. Преко 10.000 људи стало је у одбрану друге одбрамбене линије код железничке пруге Нова Паланка – Обровац.
Требало је евакуисати све становнике Нове Паланке. Али је тада Штаб одбране преузео велику одговорност верујући у бранитеље и одложио евакуацију. Браниоци су успели да одрже насипе и сачувају Нову Паланку.
Три дана касније, 26. јуна у 11 часова попустио је насип и код Челерева. Вода је створила велико језеро. Поплављен је нижи приобални део Рит, све до Гложана и Бегеча. Одмах је одлучено да се почне изградња друге одбрамбене линије на асфалтном путу од челаревске циглане све до Гложана. Надчовечанским напорима грађана и јединица Југословенске армије река је обуздана, баш када је водостај Дунава достигао највишу тачку. Водомер код Илока је показивао рекордних +788 цм!
Бачка Паланка је тих дана била са три стране опкољена побеснелом воденом стихијом: из правца Младенова, главног тока Дунава и од Челерева! Неравноправна борба настављена је код најугроженијих места у Калошу, код Индустријског комбината (данас Синтелона) у Новој Паланци. Одбрана је трајала читавих деведесет и пет дана. Али, била је успешна!
