„Prolazeći svakodnevno i gledajući prostor oko Hrama Presvete Bogorodice na Sinaju, u meni se javila želja za uređenjem, ne sluteći da ću kasnije i ja lično biti deo tog projekta“.
On je Denis Tadić ima 29 godina, a po struci je diplomirani inženjer arhitekture koji je za diplomski rad osmislio parterno uređenje pomoćnih objekata i porte hrama na Sinaju i dobio najvišu ocenu. Živi u Bačkoj Palanci gde je pohađao osnovnu i srednju školu. Rođen je u Slavonskom Brodu, u gradu kroz koji, kako kaže, često prolazi kada putuje u Derventu i Doboj u poseti rodbini.
„Svoju crtačku karijeru započeo sam još u osnovnoj školi „Desanka Maksimović“ kada mi je učiteljica Silvija Mladenović pružila priliku da se iskažem tako što sam sa malih sličica uveličavao i kombinovao crteže na velike plakate, te su se plakati koristili za razne školske izložbe i druge aktivnosti“, priča nam Denis.
Tehničko crtanje i poznavanje rada na računaru usavršio je u tehničkoj školi „9. maj“ upisavši smer za mašinskog tehničara za kompjutersko konstruisanje. Nakon toga, upisao je Fakultet tehničkih nauka, smer arhitektura i urbanizam.
„Ljubav prema crtanju i građevini me je gurala napred i nije mi dozvoljavala da odustanem. Tu ljubav i istrajnost u velikoj meri preneo je na mene moj otac. Veoma uporan i hrabar, izvođač građevinskih radova, uvek me je podržavao, usmeravao i bodrio u svemu što sam zamislio. Velika je privilegija biti član te porodice“, kaže Denis.
Radno iskustvo sticao je na gradilištima koja je vodio njegov otac, pa je tako upoznavao razne ljude, majstore i investitore, od kojih je puno naučio. Naš sagovornik kaže da ovaj grad ima veoma kvalitetne, poštene i vredne arhitekte koji bi, da se oni pitaju, doveli našu malu varošicu do savršenstva.
Denis je još kao dete, crtajući kuće i druge građevine iz svoje okoline, zavoleo arhitekturu. „Izazov da budem jedan od ljudi koji će imati tu privilegiju i mogućnost da svojim idejama i crtežima olakša, uredi i obogati neki prostor, ulepša nečiji život, činila me srećnim i ispunjenim – zato baš arhitektura“, kaže Denis.
Mladi bačkopalanački arhitekta priča da je na mestu sadašnjeg Hrama Pokrova Presvete Bogorodice, postojao plan da se nastavi sa izgradnjom višespratnica, no, kaže Denis, na svu sreću vlasti su odlučile da na tom mestu izgrade verski objekat koji bi oživeo taj deo grada.
„Na već izgrađenim temeljima, preprojektovan je plan, konkurs je otvoren i radovi su krenuli. Ali, ubrzo se gradnja zaustavila i zidine našeg Hrama su par godina kisnule i čekale da se stvore bolji uslovi za nastavak izgradnje. Sreća nam se osmehnula kada je tadašnja firma za izvođenje građevinskih radova „LMC gradnja“ (partnerska firma čiji su vlasnici bili Lazo, moj otac Momčilo i Cvjetko) dobila posao i uspešno završila izgradnju Hrama i zvonika“.
Negde krajem 2011. godine kada je Denis usavršio projektovanje, 3D modelovanje i razne tehnike vizuelnog prikazivanja, upustio se u razradu parternog uređenja dela bloka gde živi.
„Prolazeći svakodnevno i gledajući taj prostor u meni se javila želja za uređenjem, ne sluteći da ću kasnije i ja lično biti deo tog projekta. Znam kako taj prostor funkcioniše, uviđam sve njegove prednosti kao i nedostatke. Video sam kako ljudi koriste taj prostori, hteo poboljšati kvalitet istog, te na taj način zadržati korisnike svih uzrasta kako bi uživali u njemu dok borave. Projekat sam završio 2013. godine i iskoristio ga na fakultetu gde sam prezentovao i dobio najveću ocenu“, nastavlja naš sagovornik.
Kada je u pitanju crkvena priprata za Hram Pokrova Presvete Bogorodice na Sinaju, veliki vetar u leđa, podršku i pomoć Denisu je pružio Otac Brane Milovac. Kako kaže on, bez njega i njegove istrajnosti ovaj projekat ne bi bio ovo što danas jeste.
„On mi je dao početna usmerenja i izuzetno korisne savete, a zatim pustio da iskažem svoju kreativnost. Na predlog okvira crkvene priprate koju je izradio arhitekta Strahinja Kojić, koji je i potpisnik ovog veličanstvenog projekta, upustio sam se u izradu idejnog rešenja crkvene priprate i uređenje trga Patrijarha Pavla. Inspirisali su me naši manastiri. Više dana proučavao sam izgled Hilandara, Gračanice… Pažnju mi je privukla i kapija novog groblja u Beogradu, ali poseban uticaj i oduševljenje na mene ostavila je Pećka Patrijaršija, što se u projektu može primetiti“.
Projekat je do konačne verzije menjan i poboljšan, te se početkom ove godine krenulo sa izgradnjom. Grube građevinske radove izvodi građevinska firma u vlasništvu Andreja Kezmića, a nadzor vrši arhitekta Strahinja Kojić. Za njenu lepotu su se pobrinuli mnogi majstori i umetnici koju su strpljivo i s ljubavlju radili svoj posao.
Denis kaže da će biti potrebno neko vreme da se sve finalizuje. Ovakvi projekti se obično grade malo duže, jer se sve radi sa veoma kvalitetnim materijalima, detalji su veoma bitni, a sve to će poslužiti na dugovečnost ovog objekta koji će vekovima krasiti naš grad.
Denis kaže da ima posla i da on uvek nešto radi, ali da nije stalno zaposlen. Trenutno radi uglavnom na idejnim rešenjima i 3D vizualizacijama gde investitorima uspeva da dočara kako će njihova buduća investicija izgledati i šta je sve potrebno za njihovu izgradnju. Takvih zahteva ima poprilično mnogo, ali kod nas ta vrsta posla nije jednostavna i veoma je teška za naplatu, a za svaki projekat potrebno je izdvojiti jako mnogo vremena
„Često mi se desi da na jednom projektu ostanem par meseci dok ga uspešno ne realizujem, a za to vreme ne prihvatam druge poslove, te tako propuštam prilike za nove saradnje i poznanstva.
[wonderplugin_slider id=21]
„Svaka šetnja ulicama našeg grada navodi me na tu misao kako bih izvršio određene promene i učinio prostor korisnijim, zanimljivijim i lepšim“.
Denis kaže da često upoređuje ostale vojvođanske gradove sa našim gradom, a zaključak je da mi zaista imamo veliki potencijal kao grad i kao opština. Trenutno je aktivna ideja da se reši priobalje Dunava… Planovi postoje, ali, kaže Denis, pitanje je kada će se nešto realizovati. „Svaka od tih investicija zaista mnogo košta, projekti se dugo rade i za njihovu realizaciju potrebno je strpljenje. Za ovih par godina mog bavljenja arhitekturom, više puta kretao sam u izradu ideja kada je centar i priobalje u pitanju“.
Bačkopalanački arhitekta kaže da Palanka ima mnogo lepih građevina, odličan prostor za odmor i rekreaciju, ali naravno, uvek može bolje. Postoje kritična mesta gde se pešački, biciklistički i motorni saobraćaj spaja u jednu tačku.
„Nadamo se da će se kružnim tokom kod „Rode“ taj problem rešiti. U našem gradu ljudi mnogo koriste bicikl, a staza za njih ne postoji. Novi Sad je to jako lepo rešio, pa imamo jedan dobar primer kako izgledaju uređene biciklističke staze. Što se tiče rekreativnog centra, imamo jedan od najlepših u Vojvodini, redovno održavanje će pomoći da tako i ostane.
Ono što nam jako nedostaje su otvoreni i zatvoreni bazeni za kupanje, dovoljnog kapaciteta da zadovolje potrebe grada i neposredne okoline. Mnogo je prepreka zbog kojih se kasni sa ovakvim projektima, nadam se da će bar jedan od njih biti uskoro završen“.
Za Denisa je arhitektura jedna od najlepših profesija. Ona mu daje mogućnost da bude šta god poželi, jer ima slobodu da u toku rada bude umetnik, filozof, zanatlija i naučnik.
„Arhitektura je bogato polje sa mnogo različitih prostora. Zato smatram da je ona danas i biznis i umetnost. Da bi se nešto izgradilo potrebna je ideja, plan… Arhitekta pomaže da se ta ideja pretvori u stvarnost. On oblikuje i osmišljava prostor, povezuje ih u jednu celinu i kao takvu stvara umetničko delo!.
Ipak, napominje naš sagovornik, bez investitora,cr teži bi ostajali samo na papiru. „Moć i arhitektura uvek plešu zajedno, ali je pitanje ko koga tu vodi“, završava Denis Tadić.
