Narodna biblioteka „Veljko Petrović“ iz Bačke Palanke u saradnji sa portalom BAP VESTI iz  bogate ponude svojim čitaocima preporučuje naslove knjiga. U rubrici Preporuke knjiga  svake nedelje predstavićemo po dva naslova Odeljenja za odrasle i Dečijeg odeljenja NB „Veljko Petrović“.

„Knjige su najtiši i najstalniji prijatelji. One su najprihvatljiviji i najmudriji savetnici i najstrpljiviji učitelji“. – Čarls Eliot

Preporuka Odeljenja odrasli

1. „Sunce ovog dana – pismo Andriću“, Vladimir Pištalo

Pred čitaocem je knjiga koja našu književnost čini odista velikom.
Smeštajući Andrićevo delo usred ličnog književnog mita, Pištalo je svoju priču o pojačanoj sadašnjici ispisao kao pismo Andriću.

Sunce ovog dana, putopis iz sveta Andrićevog književnog dela, kombinovan je sa izveštajem iz našeg sveta koji prati sunce ovog našeg dana. Nalazeći se usred „propagandne kiklopizacije današnjice“ autor podiže svoju tačku posmatranja i otvara nam analitičke i poetičke prozore, kako prema jednoj književnoj svesti i njenom istorijskom kontekstu, tako i prema projekciji te svesti u ovom vremenu.

Beskompromisno demonstrirajući etiku književne odanosti, ali istovremeno i etiku odanosti književnosti, pripovedanju sveta, Pištalo razgovara sa Andrićem na način blizak onome na koji je mladi Andrić vodio „Razgovor sa Gojom“.

Ovaj epistolarni roman toka književne svesti, pisan je kroz tuđu svest. Usred mreže britkih asocijacija, zamaskiran je u manifestni govor eseja koji u sebi sadrži skrivenu i zbirku priča i zbirku pesama i putopis. On čitaoca izveštava o Andrićevim prozorima u svet i svest iz panoptikuma, cirkusa i knjiga; o književnim prozorima u strast i u tajnu žene; o onome što zaista jesu mitski heroji njegovog doba; o Gavrilu Principu i “Mladoj Bosni” kao društvenoistorijskom kontekstu nepravde poslednjeg kmetstva u tadašnjoj Evropi; ali i o istini današnjeg sveta i njegovog neokolonijalnog ustrojstva u kome „usrećitelji traže od usrećenih da se odreknu sopstvenih očiju“.

Lociran između konkretnih vremena, Andrićevog i našeg, i bezvremena književnosti, ovaj današnji Pištalov razgovor sa Andrićem, uz korištenje duše kao lampe, pokazuje kako je moguće književno, jezikom slika i emocija, govoriti i o književnosti i o vremenu u kome se govori.
I zaista, nakon čitanja ove knjige, ispisane kao savršeno odsvirana kompozicija, ni čitanje Andrića neće biti sasvim isto.

2. „Želja da se bude kao svi drugi“, Frančesko Pikolo

Berlingverova sahrana i otkrivanje radosti koju osećamo kad gubimo, Morova otmica i izdaja oca, Parizeova intelektualna hrabrost i prva ljubav koja je umrla na Dan zaljubljenih, govor kojim je Bertinoti srušio Prodijevu vladu i konačna predaja genu površnosti, svakodnevni život tokom dvadesetogodišnje Berluskonijeve vlasti, jedna Kraksijeva rečenica i jedna Karverova priča… Premda je tačno da nam je potreban celo život da postanemo ono što smo, kada pogledamo unazad, put je jasno obeležen, tu je čitav niz slutnji, trenutaka, naleta nadahnuća i grešaka koji čine nit našeg života. Frančesko Pikolo je napisao knjigu koja je i roman o italijanskoj levici i priča o ličnom i kolektivnom sazrevanju. Svaka stranica ove knjige podseća nas da nas se sve što se dešava i te kako tiče. Epoha u kojoj se živi ne može da se odbaci, može samo da se prihvati.

Svaki čovek doživi bar jednu ljubavnu priču koja traje ceo život: onu sa svojim vremenom i svojom zemljom, (buran) brak između privatnog i javnog života. Ovaj lični i politički, zabavni, krajnje ozbiljni i provokativni roman govori o svemu onome što doprinosi da budemo onakvi kakvi smo.

Knjiga koja govori o jednom čoveku, ali i o Italiji u poslednjih pedeset godina.

Preporuka Dečijeg odeljenja

1. „Medologija“, Miša Đurković

Ova zbirka veselih priča o medama zapravo predstavlja svojevrsnu divno ilustrovanu enciklopediju o medvedima širom planete, od belih polarnih meda preko američkog grizlija pa do evropskog mede koji se može sresti i u našim šumama.

2. „Sunčanje na mesečini“, Ljubivoje Ršumović

Drevne legende, anegdote, biografske zanimljivosti, istorijske i legendarne ličnosti – ove prvorazredne sastojke Ršum, u svojoj književnoj kuhinji, začinjava maštom i pronicljivošću, te nam spravlja nove, duhovite, ukusne, sasvim ršumovske pripovesti. Podseća na osnovne mudrosti ljudskoga roda, dokučene iskustvom, mišlju, u snu i slučajno, mudrosti na koje u ludoj žurbi manje-više svi danas zaboravljamo. Te obnovljene mudrosti, obojene ršumovštinom, nisu uštogljene i umudrene, nego čitke i pitke, narodske, slatkogorke, katkad smešne, a uvek zanimljive.

Mladog čitaoca Ršum neupadljivo upućuje kako nas život ne uči jednoj istini, jer takve nema, niti postoji jedan svevažeći recept za sve. I da je život povremeno jedno nezaboravno „sunčanje na mesečini”.

Pravo uživanje je Ršumov srpski (jezik). Dok čitamo, prosto osećamo kako se naš srpski – učmao i zanemoćao od mnogih današnjih novogovora – oporavlja, kao u kakvoj jezičkoj banji.

[wonderplugin_slider id=95]