U tovariškom ataru, kao i u atarima ostalih sela bačkopalanačke opštine, sve je više voćnjaka. Jedan od onih, koji je u Tovariševu rešio da pokrene voćarsku proizvodnju, je Sava Danilov.
Nakon konsultacija sa agronomima, koji godinama rade u voćarstvu, Sava je odlučio da na jednom delu svog porodičnog imanja, tačnije na površini od dva hektara zasadi isključivo kajsiju. Nije junak ove priče, nakon donešene odluke mnogo razmišljao, već je odmah krenuo u pripremne poslove, a nakon toga i sadnju ove vrste voća.
– Bilo je nekih dilema oko toga koje ću voće zasaditi, ali je prevagnulo to što mi se kajsija najviše dopada. Nekako mi je ona najukusnija i najlepša vrsta voća. Prvi poslovi na podizanju voćnjaka, odnosili su se na postavljanje žičane ograde, pripremu zemljišta, a zatim i sadnju. Nisam sadnice kupovao, već sam rešio da ih sam proizvedem, što sam na kraju i uradio.
– Sadnice sam, dobio kalemljenjem, a u voćnjaku sam zasadio oko 1.300 komada kajsije. S obzirom, da voćnjak nema zaštutu od mraza, nema dakle zaštitnu mrežu, u njemu su zastupljene sorte od najranijih do najkasnijih. Prvi rod očekujem u četvrtoj godini, odnosno 2021. godine – kaže Sava Danilov.
Voćnjak bi prema proceni voćara, ali i stručnjaka iz ove oblasti trebao da se eksploatiše trideset do četrdeset godina. Danilov planira da ih kada počnu da rađaju, koristi za konzum, ali i preradu.
– Još uvek je rano govoriti o tome, kako i na koji način ću koristiti plodove kajsija. U ovom trenutku, planiram da ih podjednako koristim za preradu i konzum. O tržištu, gde ću i na koji način plasirati rod kajsije, za sada mnogo ne razmišljam. Trenutno mi je glavna preokupacija, da se voćnjak dobro razvija, da ga zaštitim od bolesti, a kada dođe vreme da počne da rađa, onda ću veću pažnju usmeriti ka tome, kako i na koji način da plasiram njegov rod – naglašava Danilov.
[wonderplugin_slider id=136]
Kako bi proizvođači kajsija ostvarili bolje proizvodne rezultate i kako bi lakše plasirali svoj proizvod, Danilov ima i konkretan predlog.
– Udruživanje proizvođača kajsija, je put do ostvarivanja još boljih rezultata u ovoj oblasti. Nažalost, za sada bar u našem bližem okruženju, udruživanja proizvođača ovog voća nema. Udruženje bi svakako trebal da postoji, pre svega kako bi svi oni koji imaju zasade kajsija lakše ostvarili određene beneficije. Kada ovo kažem, onda pre svega mislim na povlastice u nabavci – kupovini mehanizacije, ali i plasmanu samih kajsija.
– S obzirom, da je proizvođača kajsije sve više, nadam se da će do udruživanja neminovno doći jednog dana. Uostalom, na taj način svi mi koji se bavimo ovim poslom, imali bi određenu korist, ali ne samo mi, već bi udruživanjem bila unapređena proizvodnja kajsija – ističe Danilov.
U voćnjaku Save Danilova, sve je urađeno zaista domaćinski. O svemu se vodi računa. Voćnjak je pod zalivnim sistemom.
– Navodnjavanje voćnjaka, urađeno je po sistemu „kap po kap“. S obzirom, da su prognoze takve da slede sušne godine, na ovaj korak sam se na neki način morao odlučiti. U voćnjak je do sada, uloženo dosta novčanih sredstava, ali će se to ubeđen sam brzo isplatiti. U voćnjak, što podrazumeva i postavljanje zalivnog sistema, uložio sam vlastita novčana sredstva. Nisam dizao kredit, niti sam uzimao bilo kakve pozajmice – naglašava Danilov.
U voćnjaku je sve urađeno planski, pa se između ostalog zahvaljujući i tome, njegova obrada može obavljati uz pomoć mehanizacije.
– Mehanizacija obavlja veliki deo posla u voćnjaku. Kada ovo kažem onda pre svega mislim na njegovo freziranje, kao i duge radove sve do njegovog tretiranja herbicidima. Za sada se sve odvija baš onako kako sam i planirao, a nadam se da će tako biti i u narednom periodu. Voćnjak se za sada dobro razvija, pa ako tako bude i dalje, u godinama pred nama davaće obilat plod – konstatovao je na kraju Danilov.
O eventualnom proširenju voćnjaka i sadnji novih sadnica, Sava za sada ne razmišlja. Svu pažnju i sve svoje aktivnosti usmerio je na sadašnja dva hektara kajsije, kojima gotovo svakodnevno posvećuje pažnju.
