OBROVAC: U samom centru Obrovca, koji pripada opštini Bačka Palanka, nalazi se rimokatolička crkva koja nosi naziv „Sveti Ferninad biskup“.
Sagrađena je 1884. godine, obnovljena 1922. godine, a oslikana 1937. godine. Dimenzije crkve su – dužina 44 metra, širina 15 metara. Lađa je iznutra 14 metara visoka, a toranj 46 metara.
U ovoj crkvi se ne služi sveta misa jer katolika u Obrovcu gotovo i da nema.
Ovaj uvod je u novinarskoj profesiji karakterističan za istorijske reportaže o sakralnim objektima, međutim, tema ovog članka je nešto drugo.
Šta se iskopava u obrovačkoj crkvi?
Naime, u crkvi Svetog Ferdinanda biskupa, u Obrovcu, trenutno se obavljaju aktivnosti, nekarakteristične za verske delatnosti. U crkvi, odmah pored oltara, iskopane su tri velike rupe, a kako BAP VESTI saznaju one su prosečnog prečnika između 1,5 i 2 metra, dok neke od njih dosežu dubinu i od 5 metara. Zanimljivo je i da se pored iskopa nalaze kante sa iskorišćenom sonom kiselinom.
Napomena: Ovaj video sadržaj podleže autorskim pravima. Svako preuzimanje ili kopiranje nije dozvoljeno bez prethodne saglasnosti.
Prethodna zvanična poseta Bačkog dekanata crkvi „Sveti Ferninad biskup“ u Obrovcu
Bački dekanat je arhiprezbiterat Subotičke biskupije rimokatoličke crkve u Bačkoj. Sveštenici Bačkog dekanata su 8. novembra 2018. godine krenuli u obilazak crkava Bačkog dekanata koje su već godinama prazne i kojima se jednom ili nijednom godišnje služi sveta misa. Tom prilikom posetili su i crkvu „Sveti Ferninad biskup“ u Obrovcu.
Kako BAP VESTI saznaju konkretno za crkvu „Sveti Ferninad biskup“ u Obrovcu se brine vlč. mr. František Gašparovsky koji živi u Bačkoj Palanci i župnik je crkve Bezgrešnog Začeća Bogorodice Marije u Bačkoj Palanci.
Stupili smo u kontakt sa Františekom i pokušali da saznamo detalje oko motiva ovog iskopavanja. On nas je obavestio da se iskopavanja vrše u tajnosti jer ne želi da se oko ove aktivnosti stvori nepotrebni publicitet i da je motiv iskopavanja pokušaj pronalaženja kipa Sent Ištvana.
Inače, spomenik Sent Ištvanu (Sveti Stevan), isklesan u granitu, u prirodnoj veličini, rad je budimpeštanskog vajara Ernoa Kaloša. Bio je postavljen u Bačkoj Palanci, na visokom kamenom postamentu u tadašnjem novopalanačkom parku koji se nalazio pored Crkve svete Elizabete, a koja je srušena 1965. godine. Ovaj spomenik je srušen posle Prvog svetskog rata.
Pogledaj: Ko je srušio palanačku lepoticu?
Pitali smo vlč. mr. Františeka Gašparovskog
Gospodin Gasparovski nas je zamolio da mu postavimo pitanja putem maila kako bi nam o ovom događaju dao zvanične odgovore.
Postavili smo mu više pitanja kao što su:
- Šta je predmet iskopavanja u crkvi „Sveti Ferninad biskup“ u Obrovcu? Šta se konkretno traži?
- Ukoliko je predmet iskopavanja granitni spomenik Sent Ištvana, rad budimpeštanskog vajara Ernoa Kaloša, odakle vam indicije da se on nalazi ukopan ispod oltara obrovačke crke?
- Da li su tačni navodi da je mađarski premijer Viktor Orban, ili neka od institucija mađarske države raspisao nagradu za onoga ko pronađe ovaj spomenik?
- Ko je inicijator istraživanja i iskopavanja u crkvi „Sveti Ferninad biskup“ u Obrovcu?
- Da li za iskopavanja imate odobrenje Bačkog dekanata ili Subotičke biskupije?
- Da li ste se za ova iskopavanja obratili nekom od nadležnih ministarstava ili državnih organa i da li se iskopavanja vrše uz nadzor nadležnog državnog organa?
- Da li ste do sada nešto pronašli prilikom iskopavanja. Ukoliko jeste, molimo vas da nam kažete šta je iskopano i šta ste uradili sa predmetima iskopa?
- Šta ćete uraditi ukoliko pronađete spomenik Sent Ištvana?
Izjava vlč. mr. Františeka Gašparovskog
Na mail redakcije BAP VESTI dobili smo odgovor koji prenosimo u celosti.
„Kada sam došao u Bačku Palanku 2005. godine, pojedini stariji vernici, koji su preminuli, pričali su puno stvari o istoriji župe. Jedna od tih istorija je bila i kip Sent Ištvana, koji se nalazio u Novoj Palanci. Nisam pridavao tome značaj, pošto sam bio svestan da je nemoguće bez direktnih podataka naći kip. Indirektno mi je rečeno da se kip možda nalazi u crkvi sv. Ferdinanda u Obrovcu. Crkva je građena 1884 g, a obnovljena je 1923g, te je oslikana 1937g. (renoviranje crkve posle I. svetskog rata mi je probudilo sumnju, da bi možda moglo biti istina) Kao što rekoh nisam pridavao tome veliki značaj. Kada smo potpisali ugovor o najmu sa MKUD „Večera Šandor“, počeli smo ponovo da pričamo o kipu Sent Ištvana, i kako bi bilo dobro da se nekako nađe kip, da bi smo ga postavili u dvorištu tzv. Mađarske kuće, odnosno u dvorištu crkve sv. Antuna Padovanskog. Bilo je više informacija, sa različitih strana o tome gde bi mogao da se nalazi kip, pošto se veruje da kip nije uništen, nego je sklonjen. Jedna od lokacija je bila i crkva u Obrovcu. Jedna lokacija, koja bi bila isto verovatna je da je kip sahranjen na katoličkom groblju u B. Palanci, u nekoj grobnici. Kako sam dobio ponudu u vidu donacije, da se vrši nivelacija poda u Obrovcu, te da se popravi fasada, mislio sam da bi bilo dobro pokušati naći kip, pre izvođenja radova (Nekada i ćorava koka ubode zrno). Verovatnoća da će se naći kip je mala, ali ako ne pokušam, onda sigurno neću znati.
Što se tiče nagrade od strane mađarskog premijera Viktopra Orbana, prvi put čujem tu informaciju. Traženje kipa je čisto obnavljanje kulturne baštine, koja je bila tu pre 100 godina. Naravno, pronalaženje ovog kipa bi bilo zanimljivo, kako za stanovnike Bačke Palanke, tako i za nacionalnu manjinu mađara, koji se nalaze na našim područjima. Upravo zbog velikog procenta neuspeha, ništa nije medijalizovano, jer ako ne uspemo, onda smo gubitnici. Ako kojim slučajem uspemo da nađemo kip, to bi bila velika radost zbog otkrića ovog kulturnog dobra.
Kip Sent Ištvana nije jedini kip koji tražim. Jako mi je zanimljiv i kip sv. Ivana Nepomukog, koji je nekada bio na šetalištu za Dunav. Isto tako i kip sv. Florijana, koji je bio uz crkvu. Obnavljanje kulturne baštine nije nikada lako, mnogo puta se dođe do ćorsokaka, čak u 99% slučajeva. Ipak, onaj 1% nam daje neki tračak nade, da će se kip negde, nekad pronaći. U tom slučaju će samo pronalaženje kipa, i njegovo ponovno postavljanje biti dovoljna nagrada, naravno propraćeno medijima“.
mr. František Gašparovky
Da li su za iskopavanje izostale dozvole nadležnih organa?
Želeli smo da istražimo da li je za ovakvu vrstu iskopavanja potrebno dobiti adekvatne dozvole nadležnih institucija, pa smo se bavili zakonima Republike Srbije i pitali nadležne.
Član 32. Zakona o crkvama i verskim zajednicama
„Izgradnja, adaptacija i rekonstrukcija verskih objekata može se izvoditi po donošenju odluke crkve ili verske zajednice, dobijanju potrebnih dozvola predviđenih zakonom i propisima koji regulišu ovu oblast, kao i saglasnosti nadležnog ministarstva i uz stručni nadzor nadležnog državnog organa“.
Provaravali smo kod nadležnih institucija i saznali da u ovom slučaju nije ishodovana ni dozvola za adaptaciju, ni dozvola za rekonstrukciju.
Član 112. Zakona o kulturnim dobrima
Iskopavanje i istraživanje arheološkog nalazišta obavlja naučna ustanova ili ustanova zaštite, u skladu s ovim zakonom.
Ministarstvo nadležno za poslove kulture odobrava arheološko iskopavanje i istraživanje arheološkog nalazišta.
Odobrenje se može izdati naučnoj ustanovi ili ustanovi zaštite ako ima sačinjen projekat o istraživanjima arheološkog nalazišta, odgovarajuće stručne kadrove, opremu i obezbeđena sredstva za istraživanje i sprovođenje mera zaštite nalazišta i nalaza.
Član 28. Zakona o kulturnim dobrima
Ko van organizovanog istraživanja iskopa iz zemlje, odnosno izvadi iz vode dobro koje uživa prethodnu zaštitu, dužan je da o tome odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, obavesti nadležnu ustanovu zaštite kulturnih dobara i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Nadamo se da će kip Sent Ištvana ugledati svetlost dana i krasiti neki park u Bačkoj Palanci, ali naravno, pre svega želimo da iskopavanje kipa bude u skladu sa zakonima Republike Srbije.
