Kada je Vasilije Ivković, sada već pomalo davne 1993. godine, kupio dva teleta holštajn – frizijske rase, malo ko je pa i on sam tada slutio da ćemu govedarstvo biti osnovno zanimanje.
Dve godine kasnije, farma krava muzara je „počela sa radom“, širila se i razvijala izgodine u godinu, pa se u ovom trenutku na farmi ovog uzornog domaćina, nalazi preko 400 grla. Na farmi su osim muznih krava i bikovi, telad i junice.
– Na početku posla kojim se bavim duže od dvadeset godina, nisam ni slutio na kakve ću probleme nailaziti i sa čim ću se sve sukobljavati, jer da jesam, ko zna, možda se danas i ne bi bavio ovim poslom. Farma krava muzara je mogu slobodno reći, bila i ostala zaštitni znak moje porodice, koja joj već četvrt veka posvećuje i poklanja pažnju. Ovde se svakodnevno vredno radi, jer to je jedan od uslova da ona na kraju, ipak donese kakvu – takvu dobit.
– Kao uostalom i većina onih koji se bave ovim poslom, i ja sam nezadovoljan, jer sa trenutnom otkupnom cenom od 35 dinara za jedan litar mleka, verujem da je mnogima jasno zbog čega sam ja nezadovoljan. Nezadovoljni su i ostali proizvođači mleka, ali šta da radimo, iz kože u kojoj smo u ovom trenutku ne možemo. Da nije subvencija, premija i državnog zemljišta, koje mi je ustupljeno na određeni vremenski period, sigurno bih davno digao ruke od ovog posla – započeo je svoju priču, o proizvodnji mleka Vasilije Ivković.
Zahvaljujući solidnim rezultatima ostvarenim desetak godina nakon što je pokrenuo proizvodnju mleka, Vasilije i članovi njegove porodice, kupili su 2008. godine objekte koji su pre toga bili vlasništvu Đorđa Perišića iz Silbaša. Na taj način je „objedinio“ oba objekta u kojima se u ovom trenutku nalaze njegova grla.
– Sa mnogo ambicija pre jedanaest godina, pokrenuo sam proizvodnju mleka u još jednom objektu u Silbašu. Bio sam u tom trenutku svestan težine posla, kao i brojnih problema na koje ću nailaziti. Međutim, nisam se mnogo kolebao. Verovao sam u sebe i sve one, sa kojima sam u ovom poslu godinama delio više dobro nego zlo. Na farmi je trenutno zaposleno jedanaest radnika, koji baš kao i ja, i moja supruga Snežana, rade 365 dana u godini. Teško jeste, problema ima mnogo, ali izdržavamo i istrajavamo u poslu koji na našu žalost nije priznat, a uz to se slabo isplati – napominje Ivković.
Osim proizvodnjom mleka, Ivkovići se bave i tovom junadi. Naime, ženski podmladak ostaje na farmi, a muški ide u tov.
[wonderplugin_slider id=136]
– Kod tova junadi od nedavno se pojavio problem koji nam zadaje posebnu glavobolju. Naime, uz cenu od 200 do 210 dinara po kilogramu žive mere junadi, koja nije isplativa, kupaca gotovo da nema. U prethodnom periodu jedan od većih otkupljivača junadi, bila je Industrija mesa „Matijević“. Ova industrija mesa, u ovom trenutku ne iskazuje potrebe za junadima, tako da nam je njihova prodaja jednostavno stala. Nadam se da je situacija u pogledu otkupa junadi trenutna, i da će uskoro biti drugačije, odnosno bolje – ističe Ivković.
Kao dugogogodišnji farmer, ističe da je muža najznačajniji posao na farmi, i da se njoj posvećuje posebna pažnja.
– Muža se obavlja dva puta dnevno, rano ujutro i kasno po podne. Ovo je svakako jedan od najtežih poslova u mlečnom govedarstvu, jer traži da muzači budu na nogama već u četiri sata ujutro, kako leti tako i zimi. Osim toga, neophodno je na vreme pripremiti hranu, bez obzira na vremenske prilike.
– Kada je priprema hrane u pitanju, onda je meni kao i ostalim stočarima, od velike koristi mehanizacija, bez koje sigurno ne bi bilo uspeha u ovom poslu. Posedujem kompletnu mehanizaciju počev od traktora kao i sve priključne mašina, što mi sve zajedno znatno olakšava radove na njivama, gde proizvodim hranu za krave, junad i telad – napominje Ivković.
Veliku podršku, ali i pomoć u ostvarenju ciljeva u poslu kojim se bavi, Ivković ima u svojoj porodici supruzi Snežani, koja mu je desna ruke u poslu i dvema ćerkama Mariji apsolventu stomatologije i Dragani koja je lekar u bačkopalanačkom Domu zdravlja.
Dnevna proizvodnja 3.500 litara mleka
Na farmi kravamuzara na dnevnomnivou proizvede se 3.500 litara mleka, što na godišnjem nivou iznosi milion dvesta sedamdest sedam hiljada litara. Pod uslovom da dođe do promene pariteta – cene stočne hrane i otkupne cene mleka, Ivković napominje da je spreman da poveća količinu belog napitka. Međutim, kako reče u ovom trenutku, prema sadašnjoj proizvođačkoj i otkupnoj ceni mleka, to mu ne pada na pamet.
