NOVI SAD: Pobednik takmičenja „Domaćinstvo koje su laste izabrale“ za 2019. godinu je domaćin Norbert Kiš Bičkei iz sela Utrine kod Bačke Topole, koji u svom domaćinstvu ima 48 aktivnih gnezda seoskih lasta, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Domaćin Norbert je osvojio tonu kukuruza.
Ove godine je u takmičenju učestvovalo 44 domaćinstva iz svih delova Srbije. Prijavljeno je ukupno 590 aktivnih gneza koja trenutno nastanjuje 3.540 seoskih lasta koje dnevno pojedu više od 3.000.000 komaraca i muva. Seoske laste pored svoje prirodne vrednosti imaju i ekonomsku vrednost tako što vrše uslugu uklanjanja nepoželjnih insekata za čije zaprašivanje bismo morali da izdvojimo veliku svotu novca.
[wonderplugin_slider id=170]
„Tradicionalno stočarstvo je ključno za opstanak seoskih lasta i brojnih drugih grupa organizama koji zavise od ovakvog čovekovog načina bavljenja poljoprivredom“, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje: „Domaćinstvo Kiš Bičkei je malo poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi stočarstvom a laste su ih izabrale zato što u njihovom domaćinstvu imaju izobilje hrane, pogodna mesta za gnežđenje i niko ih ne uznemirava“.
Recept za uspeh na takmičenju je stočarstvo ali i drvene grede i plafoni u štalama. Svi dosadašnji pobednici takmičenja, uključujući i domaćinstvo Kiš Bičkei, su imali štale sa drvenim gredama i plafonom.
Drvene daske i grede u ovim domaćinstvima nisu obrađene što omogućava seoskim lastama da svoja gnezda koja prave od blata lakše zalepe.
Domaćinstva koja nemaju drvene plafone u svojim štalama mogu postaviti jednostavne drvene police i na taj način privući seoske laste u svoje štale.
[wonderplugin_slider id=136]
Seoske laste (lat. Hirundo rustica) su ptice selice koje zimu provode u podsaharskoj Africi i svakog proleća prevaljuju hiljade kilometara ne bili se gnezdile u štalama srpskih domaćina.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije treću godinu za redom organizuje takmičenje „Domaćinstvo koje su laste izabrale“, kako bi ukazali na neodrživost moderne poljoprivrede koja u velikoj meri ugrožava prirodnu raznovrsnost, posebno kroz uništavanje prirodnih staništa, zagađenje vode, degradaciju zemljišta i emisije gasova staklene bašte.
