BAČ: Franjevački samostan u Baču, kulturno dobro od izuzetnog značaja, kao drevni svedok i čuvar nasleđa, samom svojom arhitekturom i enterijerom govori o osam vekova kontinuteta, od 12. veka i vitezova Svetog groba jerusalimskog, preko vremena Osmanlija kada je bio džamija do današnje namene kao manastir reda Franjevaca, a od četvrtka njegova bogata istorija biće predstavljena javnosti kroz stalnu muzejsku postavku i niz edukativnih sadržaja.
Dr Slavica Vujović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture – Petrovaradin, autor projekta „Vekovi Bača“ i rukovodilac projekta „Rehabilitacija Franjevačkog samostana“, naglašava da je to zdanje samo po sebi eksponat i da im je cilj da muzejskom postavkom, koju će 27. juna otvoriti ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, predsednik Vlade Vojvode Igor Mirović i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, predstave njegovu višeslojnost i složenost koja se otkriva u svakom kutku zdanja od 2.500 kvadratnih metara korisnog prostora.
Kompleks, kojim rukovodi pater Josip Špehar, kompletno natkriven svodovima, obuhvata crkvu posvećenu Uznesenju presvete Bogorodice, građenu između 12. i 15. veka, zatim kulu zvonik iz 14. veka i manastirska krila iz 18. veka, a tu su i arheološki ostaci, uključujući nalaze rimske opeke, razasuti po porti i bašti, kao i gotička crkva sa kosturnicom, nedavno pronađena, za koju se pretpostavlja da je iz 14. veka, a zanimljivo da su u njoj pronađeni i islamski grobovi.
Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin, sredstvima EU i Republike Srbije, a u saradnji sa partnerima – Etnografskim muzejom u Beogradu, Muzejom Vojvodine, Ministarstvom kulture Hrvatske, Centrom za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu, obnovio je samostan koji je bio u dosta lošem stanju.
Ukupno je uloženo 1,24 miliona evra, a radovi su obuhvatili izradu instalacija u celom kompleksu, restauraciju i sanaciju fasade, sanaciju krova, popločavanje, stolariju, adaptaciju prostorija za obrazovno-muzejske sadržaje, prezentaciju novooktrivenih nalaza, konzervaciju drveta, izradu nameštaja, nabavku kompjuterske opreme, izradu plana interpretacije samostana…
Sve je intenzivirano, kako kaže Vujović, 2011. kada su ispod zida od 30 santimetara otkrili fresku Raspeće Hristovo sa Bogorodicom iz 13. veka, što ih je podstaklo da krenu u borbu za sredstva kako bi obnovili samostan i istražili šta sve on krije, a krije mnogo toga jer je zbog siromaštva sačuvao sve svoje slojeve koji svedoče o viševekovnom kontinuitetu i njegovom značaju.
Na samom ulazu, u hodniku koji vodi pored crkve do freske Raspeće Hristovo sa Bogorodicom i Čudotvorne ikona Bogorodice iz 1684. godine, postavljena je arheološka zbirka artefakata pronađenih na prostoru samostana, te se tu može, recimo, videti rimska opeka, a posebno zanimljiv je primerak sa utisnutim krstom iz 4. veka ili sa urezanom igrom mice, takođe iz rimskog perioda.
U samoj crkvi mogu se videti ostaci freskoslikarstva nastali pod uticajem gotike i renesanse. Tu je i redak nalaz mihrabske niše, a postoje i legende o suživotu istočnog i zapadnog hriščanstva.
Posetioci će imati priliku da vide i prezentaciju starog kupatila, jedna prostorija biće sa predmetima koji se koriste u liturgiji, u prostoriji do nje biće izložene tkanine, jer Franjevački samostan ima najbogatiju kolekciju šokačkih tkanina u Srbiji, u podrumu se već nalaze kosti iz kosturnice pronađene sa zapadne strane manastira, a na gornjem spratu su orgulje iz 19. veka.
Svaka prostorija, svaki komad nameštaja, svaki predmet ima svoju priču, pa čak i brave stare 300 godina koje funkcinišu besprekorno i čuveni paterovi limunovi.
Zna se, kaže Vujović, da su Bačem prošli krstaši predvođeni Fridrihom Barbarosom, da je Bač bio gusto naseljen i da je preko njega išla velika mreža kopnenih i vodenih komunikacija, pa je trebalo i da bude brana od napredovanja Osmanlija ka Beču zbog čega je i podignuta tvrđava nedaleko od samostana.
Sve se to danas može videti u Baču, od praistorije do kasnog srednjeg veka, a Vujović naglašava da cilj celog projekta “Vekovi Bača” jeste da otkriju zašto je Bač bio toliko važan, zašto je po njemu cela Bačka dobila ime, zašto je bio središte verske i političke zajednice.
“Naša misija je da nasleđu nađemo namenu”, ističe Vujović zbog čega će posetioci Franjevačkog samostana moći da zavire u skoro svaku prostoriju, upoznaju se sa njenom istorijom, brojnim legendama, nauče kako se održavaju šokačke tkanine, iz čega se i kako jelo, čemu služi dereklija, kako izgleda zatvor za monahe, zašto u samostanu stoji uspravljen kovčeg i kako su Britanci pomogli konzervaciju krsta iz Jerusalima iz 18. veka…
Čudotvorna ikona Bogorodice iz 1684. godine i stare i retke knjige, koje se čuvaju u biblioteci, stavljene su pod zaštitu još 1948. godine, 1951. zaštita je proširena na arhitekturu, a trenutno je u toku izrada nominacije za Uneskovu Listu svetske baštine za ceo kulturni predeo Bača sa okruženjem, što obuhvata Franjevački samostan, manastir Bođani, tvrđavu, neolitsko naselje Donja Branjevina, crpnu stanicu iz 1912. koja još radi, mnogo prirodnih dobara…
“Govorimo o biodiverzitetu i kulturnom diverzitetu, jer ovde živi preko 20 etničkih zajednica i sve one čuvaju i neguju svoje nasleđe. Dugi hod istorije ne može prestati i to želimo da istaknemo”, rekla je Vujović Tanjugu i dodala da bi dosije Unesku trebalo da predaju u februaru i upis bi mogli da očekujemo 2021. godine, pomenuvši da na Uneskovoj listi za sada nema kulturnog predela iz ovog dela Evrope.
