Уз иконопис и превођење и издавање књига Светог Пајсија Светогорца, монахиње се баве органском производњом хране за личне потребе сестринства, пчеларством и справљањем препарата и мелема од лековитог биља.
Њихова башта за производњу органске хране и по изгледу и по начину производње може да послужи свима за пример.
На двадесет километара од Врања, тик уз село Горње Жапско, од давнина битише манастир Свети Стефан. Смештен на пропланку, окружен густом шумом, сведок је многих догађаја из прошлости, а и садашњости. Писани извори сведоче да је манастирска црква на темељима старе, средњевековне обновљена у време кнеза Милоша Обреновића. После Другог светског рата, 1953. године, у манастир Свети Стефан долази сестринство са мати Иларијом на челу. Суочене са бројним тешкоћама у првим послератним годинама монахиње су морале да напусте манастир. Тада је светиња и запустела.
Обрастао у трње манастир је чекао боље дане.
Иницијатива за његову обнову покренута је крајем прошлог века. А када је донета одлука о обнављању манастирског комплекса било је тешко одлучити се одакле почети и ком послу дати приоритет. Међутим, уз Божју помоћ, благослов Светог Стефана и свих оних који су били ангажовани на његовој обнови, манастир је засијао новим сјајем. Тај свети манастирски сјај у овој светињи од 1994. године чува сестринство заједно са игуманијом Јефремијом. И не само то. Оне су наставиле и са обновом манастира.
Уз иконопис и превођење и издавање књига Светог Пајсија Светогорца, монахиње се баве органском производњом хране за личне потребе сестринства, пчеларством и справљањем препарата од лековитог биља. Њихова башта за производњу органске хране и по изгледу и по начину производње може да послужи свима за пример.
Сестринство са посебном љубављу брине и о 25 пчелињих друштава. Добар део меда и лековитог биља монахиње употребљавају као додатни састојак у производњи сирћета, сирупа и мелема. Ове производе оне саме праве у биљној апотеци која функционише у њиховом манастиру.
Мала радионица била зачетак биљне апотеке
Највећи подстицај да почну са припремањем препарата од лековитог биља, дали су им људи који су им се обраћали за помоћ. „Уз молитву, која је основна делатност монаха, покушали смо да и делатно одговоримо на потребе савременог човека. Тако је, сасвим спонтано, 2013. настала мала радионица, која је била зачетак данашње биљне апотеке. Сестринство манастира Нере из Румуније, које се већ бавило израдом препарата од лековитог биља, много нам је помогло у стицању знања и искуства у овој области. Тако је захваљујући стрпљењу и разумевању монахиња из манстира Нере, наша мала радионица полако напредовала”, прича монахиња Јелена.
Биљке се беру у периоду када је њихово лековито дејство најизраженије
Биљке које користе за припремање препарата монахиње беру у планинским пределима око манастира на подручју Пољанице, Бесне кобиле и Власине и то на местима удаљеним од прометних путева и било ког извора загађења.
„Биљке се беру у периоду када је њихово лековито дејство најизраженије. У непосредној близини манастира беремо подубицу, мајчину душицу, кантарион и друго. Будући да се манастир налази на надморској висини од 650 метара оркужени смо храстовом, али и боровом шумом. Захваљујући томе, доступни су нам млади изданци бора, које уз цвет багрема, боквицу, липу, љубичицу и зову користимо у изради сирупа Пулмо – комплекс,“ каже монахиња Јелена.
Сви састојци који улазе у састав препарата су природног порекла
Ове препарате монахиње праве у просторијама које су намењене искључиво тој делатности и које се налазе у самом манастиру. У свакој фази њихове припреме води се рачуна о хигијени и квалитету рада. Сви састојци који улазе у састав препарата су природног порекла, а контролу њиховог квалитета обавља Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ у Београду.
Оне се труде да своја постојећа знања усавршавају проучавањем литературе о фитотерапији и консултовањем неких наших травара. Управо са тим циљем две монахиње манастира су отишле на курс фитотерапије и то у организацији Удружења Квантес, акредитован од Здравственог савета Министарства здравља Србије.
У свакој фази припреме води се рачуна о хигијени и квалитету рада
Препарати произведени у Биљној апотеци могу се купити у самом манастиру и поручити преко интернета. Препарати се могу набавити и у Патријаршијским продвницама у Београду, књижари „Ризница+“ у Земуну, „Медном дућану“ у Борчи, као и манастирима Жича, Јошаница (код Јагодине) и Лешје (код Параћина).
„Свима који нам се обраћају за помоћ наглашавамо да употреба биљних препарата не искључује примену терапије коју је преписао лекар у циљу лечења акутних и хроничних обољења. Препарати које припремамо су помоћна лековита средства, која имају благотворно деловање на организам и могу помоћи у контроли симптома. Најбољи резултати у лечењу, нарочито озбиљних стања, постижу се уз лекове,“ каже монахиња Јелена.
Напомиње да биљне препарате, баш као ни синтетичке лекове, не треба мистификовати, нити им приписивати својства која они не могу имати.
