Zovem se David Fic, poreklom sam iz Slovačke, ali 2004 godine smo se preselili ovde u Srbiju. Sada živim u Silbašu, gde sam i započeo svoje avanture u obrazovanju.
Završio sam Osnovnu školu „Braća Novakov“. Kada sam trebao da idem u srednju školu, stvarno, ali stvarno nisam znao gde treba da idem, pošto sam želeo od svega po malo. Hteo sam da upišem srednju pedagošku školu, ali nažalost takve škole nema u Srbiji. Nakon toga sam dosta razmišljao. Hteo sam da idem u Bačku Palanku u kuvarsku školu, ali nisam otišao jer nije bilo četvorogodišnjeg smera već samo trogodišnjeg. Na kraju, upisao sam Gimnaziju „Jan Kolar“ sa domom učenika u Bačkom Petrovcu, gde sam ostao i do sada i hvala Bogu maturirao.
Šta se tiče mojih uspeha… Hmm, mogao bih stvarno dugo da razmišljam koji mi je najznačajniji. Da li ovo ili ono takmičenje, koncert ili događaj… Moj mnogo veći uspeh u ovoj školi je taj da sam našao novu porodicu. Ljudi koje sam imao priliku da upoznam će ostati, barem većina njih, veoma bitan deo mog života, ali najveći uspeh je da sam pronašao svoj identitet. Ono ko zaista ja jesam. A to je da stvarno ne mogu ni jedan dan bez Boga i da ne želim da živim svoj život na svoj način.
[wonderplugin_slider id=170]
Pronašao sam svoj identitet u Njemu, znam ko sam u Njemu. I to je moj najveći životni uspeh i znam, čvrsto sam ubeđen, da će obeležiti ostatak mog života ovde na ovoj Zemlji. Nema ničeg presudnog u tome da sam postao đak generacije. To je „slučajnost“. Dozvolite da vam objasnim. Kada sam došao u gimnaziju izuzetno sam želeo da postanem đak generacije, ali su se pojavili dva velika konkurenta Emiliju-Janu Paleš i Branislav Popa. Oni su bili moja konkurencija, a ja sam u prvoj godini odlučio da ću biti mnogo bolji od njih. Ali sve se promenilo, sa Branislavom sam prvo bio docimer, nakon toga cimer i na kraju izuzetno blizak prijatelj.
[wonderplugin_slider id=10]
A što se tiče Emilije, sa njom sam uvek mogao da razgovaram o najraznoraznijim temama i uvek bismo imali o čemu da razgovaramo. U bilo koje doba dana, i to mi se kod nje izuzetno dopada. I tako nas troje konkurenata smo postali bliski prijatelji a ne samo to, nego smo podržavali jedan drugog u takmičenjima, programima… bukvalno u svemu. Nismo gledali samo svoju neku korist, ali smo se stvarno, iskrenog srca radovali kada je jedan od nas troje nešto osvojio. I bila mi je privilegija i još uvek jeste da su oni moji prijatelji, jedni od najbližih koje sam upoznao u ovoj gimnaziji.
Da se vratim na temu đaka generacije… Nije se znalo ko će biti do poslednjeg momenta, jer smo svo troje bili stvarno jako blizu, što se tiče bodova. Verujem da su „presudni“ bili detalji i onih par bodova koji su se meni posrećili
Moji planovi su da upišem PMF u Novom Sadu. Prvobitno sam hteo da idem u Slovačku, ali nikako nisam pronašao mir u tome. Da treba da studiram tamo. Ali kako god, izuzetno sam želeo da studiram tamo i uvek još želim, jer svi moji prijatelji idu tamo (velika većina). Ali kada sam pomislio na ovaj fakultet u Novom Sadu, samo me je preplavio unutrašnji mir i dobio sam potvrdu da treba da ostanem ovde u Srbiji. Da je ovde moje mesto i da Bog želi da ostanem ovde i da tamo nemašta da radim. I tako se trenutno spremam na polaganje prijemnog na departmanu za biologiju i ekologiju i nakon studija, iskrenog srca se nadam da ću postati profesor biologije u nekoj od srednjih škola.
Imam razne hobije… volim da čitam, volim da komuniciram sa ljudima i da slušam njihova životna iskustva (od deteta do starih ljudi), volim da putujem- da upoznajem nove kulture, volim da pevam i sviram – uživam u tome i izuzetno volim da radim sa mladima – da ih usmeravam i pomažem, jer mnogi su izgubljeni u ovom ubrzanom svetu i oni čeznu za nekim ko će tu biti uz njih. Ovog leta imam 3 kampa uzastopce – dva dečja i jedan tinejdžerski i stvarno uživam da mogu da budem ovde i da služim ovim mladim ljudima.
Poručio bih svojim vršnjacima da nije bitno koliko uspeha imaš na takmičenjima, koncertima i raznoraznim događajima ukoliko zaboraviš na činjenicu da su ljudi oko tebe i da svojim ambicijama i pohlepama pokopavaš njih. Budi obziran prema drugim ljudima, upoznaj druge ljude, voli druge ljude, budi tu za druge ljude – ne samo u rečima nego i u delima, nemoj da ogovaraš, nemoj da ponižavaš druge, jer zapravo time ponižavaš sebe.
