U subotu, 20. jula, Dunavom u naš grad, tačnije u Tikvaru, uplovilo je preko stotinu kajakaša iz celog sveta. Tog dana smo postali i na taj način deo planete.
Za Nedeljne novine govori Dejan Jovanović, predsednik Odbora za turizam Kajakaškog saveza Srbije, organizator kajak-kanu i veslačke regate „Tur internacional Danubien“, koja je najstarija, najveća i najduža na kontinentu.
– Ove godine smo krenuli 22. juna iz nemačkog grada Ingolštata, a 5. septembra se očekuje da budemo na obali Crnog mora u luci Sv. Đorđe u Rumuniji. U Bačkoj Palanci imamo oko 130 kajakaša iz 17 evropskih i prekookenskih zemalja. Iz Evrope, pored svih podunavskih zemalja, imamo regataše iz Švedske, Norveške, Švajcarske, Holandije, Engleske, Irske, Češke, Severne Makedonije. Sa nama su i Australijanci i Amerikanci.
U regati najviše kajakaša imamo iz Nemačke, oko tridesetak, učesnika iz naše zemlje oko dvadesetak, a od njih dvojica će da odveslaju celu deonicu, Boriša Gajić iz Požege i Jovan Dangubić iz Beograda. Regata ima promotivnu ulogu i karakter, pa smo svi gosti gradova i turističkih organizacija duž Dunava. Domaćini u Bačkoj Palanci su lokalna samouprava i TOO i oni nas tradicionalno dobro dočekuju kvalitetnim programom, izletom u Muzej piva u Čelarevu, jedinoj pivari pored reke koja nas redovno ugošćuje. Pomenuo bih i druženje uz večeru u Slovačkom domu, koje je takođe već tradicija.
[wonderplugin_slider id=174]
Rodžer Brejkol dolazi iz Šruzberija u Engleskoj, kompjuterista u penziji:
– Grad iz kojeg dolazim leži na obali reke Severn, a ja stanujem blizu obale, tako da mi je lako da odem sa kajakom na vodu. Nisam član nijednog kajak kluba, ali kao dete sam čitao knjige o kajaku o nekom čoveku koji je proveslao celu Evropu, pa sam želeo da to učinim i ja. Kada sam otišao i penziju došlo je vreme da ispunim svoj dečački san. Turneja traje 11 nedelja i skoro svake noći spavamo u drugom mestu, negde je to udobno, negde i nije. Zajedničko za sve kajakaše različitih nacija je ista ideja, ista filozofija. Svi su jako ljubazni i spremni da pomognu, ako imate problem, neko ovde sigurno ima rešenje za njega. Srbi su veoma prijateljski narod, dobri su domaćini i čini mi se, prilično su srećni i piju puno piva.
Sa južne hemisfere iz Australije nam je stigla četvorka, Norman i Morin Džekson iz Sanšajn Kousta i Helen Džekinson (učesnik olimpijskih igrara 1976. u Montrealu) i Viki Metjuz iz Sidneja svi u osmoj deceniji života.
– Krenuli smo sa turama po Dunavu 2001. godine iz Mohača, ali kasnije smo preveslali celu turu – kaže Morin Džekson. – Ove godine smo Norman i ja krenuli iz Mohača i idemo do Silistre u Bugarskoj, dok su Helen i Viki krenule iz Ingolštata i veslaju do Crnog mora. Divno je upoznati različite ljude i različite kulture. Došli smo avionom, a pošto smo članovi kajak kluba u Hanoveru, čamac nam je tamo dok smo mi u Australiji, dok su naše dve koleginice iznajmile čamac. Moguće je da ćemo dogodine isprobati neku drugu turu u Evropi, videćemo.
Ferenc Cimerman iz Mohača u Mađarskoj ima 77 godina:
– Nas trojica biciklista iz Mohača redovno učestvujemo na turi. Pored mene tu su Janoš Boćanski, 64 godine, kapetan broda u penziji i Jožef Boriš, 70 godina. Pred devet godina, 2010. smo saznali da postoji mogućnost da i dvotočkaši mogu da se priduže turi, odlučili smo da postanemo deo ove regate, i ja sam tu već deveti put. Uobičajeno krećemo iz Mohača i idemo do Beograda, ali ovoga puta, zbog porodičnih razloga idemo samo do Novog Sada.
