Hercegovac velikog srca, na folklor išao biciklom

3639

ALEKSA jeste veliki fudbaler, ali, verujte, Aleksa je još veći čovek! Vredan, skroman, Hercegovac velikog srca. Kao da su se dogovorili, meštani Gajdobre, sela kod Bačke Palanke, ovako, u jednoj rečenici, opisuju svog prijatelja, komšiju, rođaka i poznanika – Aleksu Vukanovića.

 Majka Jadranka pokazuje školski pano Foto J. Lemajić
Majka Jadranka pokazuje školski pano Foto J. Lemajić

O njegovom golu u meču protiv Jang bojsa, koji je Crvenu zvezdu odveo u Ligu šampiona, pričaju cela Srbija i Evropa. Dok mu se sportska javnost divi, „delije“ ga dižu u zvezde, ali o Aleksinom pogotku najponosnije govore njegovi Gajdobračani.

Pre svih, naravno, otac Milorad, majka Jadranka i brat Dragomir, koji su netremice pratili svaki minut utakmice. Otac sa tribina „Marakane“, a majka i brat kraj malog ekrana u Gajdobri.

PROČITAJTE JOŠ: Nova „Zvezdina“ fudbalska ikona je iz Gajdobre!

Nagrade među Aleksinim priznanjima izdvajaju se nagrada našeg lista za najboljeg igrača po izboru kapitena, kao i „Zlatni opanak“ i statua osvojena u emisiji „Šljivik“, koju je osvojio sa muškom pevačkom grupom.

– Verujte da to veoma teško i emotivno proživljavam. Borila sam se da ubedim sebe da je to njegov profesionalni posao, ali opet je srce htelo da iskoči iz grudi – priča nam, još puna utisaka, majka Jadranka, direktorka OŠ „Aleksa Šantić“, koju je i Aleksa završio.

Ponosno nam pokazuje pano koji krasi zidove škole, na kojem su uspešni sportisti koje je ovaj ravničarski kraj naseljen hercegovačkim gorštacima iznedrio. Među njima, u levom uglu, loptu na grudi prima Aleksa, a odmah iznad njega, u dresu reprezentacije Srbije, „napada“ Nemanja Bjelica.

– Učili smo ga da u tom svom poslu bude vredan, radan, poslušan i da daje maksimum u svakoj prilici. Tako može da uradi nešto kvalitetno za sebe i svoju budućnost. I kao dete je bio takav, uvek je znao šta hoće i borio se za to – dodaje majka. – Ponosna sam na njega kao igrača, ali sam još ponosnija što je on jedno lepo vaspitano dete, stabilna ličnost, i što zna da odvoji dobro od lošeg. Čuli smo se jutro posle utakmice, zadovoljan je, i još kao da nije svestan šta je napravio. Treba još malo utisci da se slegnu. Želim mu samo dobro zdravlje i da i u budućnosti pokaže koliko može.

Aleksin tata Milorad (levo) sa prijateljima na „Marakani“

Već u pionirskim selekcijama se videlo da je izuzetno talentovan i da odskače od svoje generacije.

– Sa samo 16 godina igrao je za prvi tim Hercegovca, i tada smo se sa komšijskim rivalom, FK Vojvodina iz Tovariševa, borili za ulazak u viši rang takmičenja. To je bila ljuta borba, i njegov pogodak u 87. minutu odveo nas je u višu ligu. Sada je njegov pogodak odveo Zvezdu u evropsku fudbalsku elitu – punog srca priča Mihajlo Mića Ilić. – Ubrzo odlazi u ČSK iz Čelareva. Tada je „eksplodirao“, i postaje najbolji igrač Prve lige Srbije, a potom sa Draganom Ivanovićem odlazi u Napredak iz Kruševca. Već tada se Zvezda interesovala za njega, i sada svi uživamo u njegovim igrama u crveno-belom dresu.

Posle fudbala, druga Aleksina ljubav je folklor, koji je godinama igrao u KUD „Gajdobra“. Ne samo što je bio kolovođa, već je i bio član muške pevačke grupe sa kojom je osvajao mnogobrojna priznanja.

– Uvek se diči svojim hercegovačkim poreklom i tradicijom, tako se i rodila ljubav prema folkloru i izvornoj narodnoj muzici. Pevao je gange, najteži oblik pevanja, ponos svojih gorštačkih gena – ističe Miloš Bobalj, predsednik KUD „Gajdobra“ i Aleksin drug. – Koliko je talentovan za fudbal, toliko je i za igru. Znao je da posle fudbalskog treninga u Čelarevu biciklom pređe devet kilometara i dođe na probu folklora ili da posle utakmice dres zameni narodnom nošnjom. Pošto je bio najvredniji član i najbolji igrač, jedne godine je dobio povlasticu da ne plaća putovanja na nastupe, a on je nju dao drugu koji je bio siromašan i kome je bila potrebnija. Eto kakav je Aleksa čovek.

Aleksa u narodnoj nošnji

Iako ima puno obaveza, svoje drugare Vukanović ne zaboravlja i svaki slobodan trenutak provodi u rodnoj Gajdobri.

– Uvek se okupimo kada dođe, uvek je pozitivan i pokretač svega. Kad sam mu čestitao i napisao: „Svaka čast care“, on mi je odgovorio: „Svaka čast svim momcima“ – dodaje Bobalj. – To je on, uvek skroman. Nikada nije sebe isticao, uvek mu je tim bio ispred svega. Jedva čekamo da ga vidimo!

PENALE SMO JEDVA „PRETEKLI“

SVAKA Zvezdina utakmica u Gajdobri je, kako sami kažu, postala praznik. Ko god može, ode da gleda uživo, a ostali to čine po kafićima ili se skupljaju u kućama.

– Penale smo jedva pretekli – u hodu nam dodaje jedan meštanin, upućujući nas na stadion FK Hercegovac, gde je Aleksa napravio svoje prve fudbalske korake.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here