Na inicijativu jednog prijatelja Radoslav Rajko Radanović iz Bačke Palanke pčelarstvom je počeo da se bavi pre četiri godine. U tajne ovog posla, ulazio je uz pomoć interneta i saznanja i iskustava drugih pčelara.
Nabavio je četiri košnice i smelo krenuo u ovaj posao, verujući da će uspeti. Iz godine u godinu, uvećavao je broj košnica.
– U ovom trenutku raspolažem sa 65 košnica tipa LR. Dakle, u grupi sam srednjih pčelara. S obzirom, da su košnice stacionirane u blizini bačkopalančke Bagremare, prvu selidbu ž obavljam odlaskom na lipu u Vizić. Nakon toga, usedi selidba košnica na suncokret u Kulu i Crvenku. Tokom godine obavim, dakle dve selidbe, a sve ostalo vreme pčele se nalaze u stacionaru.
– Već u avgustu, počinje priprema pčelinjih društava za zimu. Priprema se sastoji od eventualne prihrane, tretmana protiv varoe. Ove poslove obavim do sredine septembra, kada pčele ulaze u fazu mirovanja. Kako bi pčele spremno dočekale prvu prolećnu pašu, u košnici ostavljam 15 do 18 kilograma meda – kaže Rajko Radanović.
Rajkova dosadašnja iskustva u plasmanu meda su pozitivna. Tačnije sa lakoćom je uspevao da proda sve proizvedene količine.
[wonderplugin_slider id=64]
– Med redovno izlažem i prodajem na Jesenjim danima meda, koji se krajem septembra održavaju u Novom Sadu, kao i na Novosadskom noćnom bazaru sredinom oktobra. Osim toga, tokom četiri godine kako se bavim ovim poslom, dosta ljudi je kupovalo med od mene, pa su mi postali i stalne mušterije. Prošle godine uspeo sam da prodam oko 600 kilograma meda. Ni jedna godina kada je proizvodnja meda u pitanju nije ista, i ona mnogo zavisi od vremenskih prilika. Ove godine, bagrem je lepo cvetao i medio, ali zbog kiše pčele su samo dva dana izlazile na njegovu pašu, od deset dana koliko je trajalo njegovo cvetanje. Bagremov med je, inače među natraženijima.
– Kad su cene meda u pitanju, one su u rasponu od 800 do 1.200 dinara. Cena livadskog meda je 800, bagremovog 900, a fruškogorske lipe, reč je o brendiranom proizvodu 1.200 dinara – kaže Rajko.
Osim meda, Rajko proizvodi i prodaje rakiju medovaču, zatim veoma cenjene i tražne propolis kapi, kao i med u saću.
– Pored dobro poznatih vrsta meda, koje proizvode pčele, bagrem, lipa, suncokret, livadski, u mom pčelinjem gazdinstvu se proizvode i mešavine meda. Tačnije u med dodajem čista zrna aronije, brusnice i oraha. To su proizvodi, koji su naišli na dobra prijem kod kupaca. Pčelarska godina traje svih dvanaest meseci. Name, kada prođe vreme selidbe košnica, vrcanja meda, zaštite pčela, preostali deo godine provodim u radionici gde pravim nove košnice, eventualno popravljam postojeće, obilazim i pregledam pčelinjak – govori Radanović.
Kako bi i dalje išao u korak sa vremenom, i podigao proizvodnju kojom se bavi na viši nivo, Rajko je nakon obavljenog konkurisa dobio sredstva za unapređenje pčelarstva.
– Sredstva od subvencija, investirao sam u kupovinu posebnog- specijalnog pčelarskog stola, SMS vage koja meri težinu unešenog meda, vlagu, temperaturu, štapnog dekristalizatora meda koji ušećereni med vraća u prvobitno tečno stanje. Sve ovo značajno mi pomaže u poslu kojim se bavim, a sigurno će unaprediti i proizvodnju meda u narednim godinama. Nastojaću da uvećam sadašnji broj košnica i podignem proizvodnju meda na viši nivo – zaključio je Radanović.
