Kada pročitate novine i završite sa čitanjem članaka, vaš kontakt sa njima se tu završava. Da li ste se zapitali šta se dešava sa njima? Obično završe u kanti za smeće, neko ih koristi za loženje vatre, ali Ljiljana im je dala novi smisao. Hartija u njenim rukama nastavlja da živi kao umetničko delo.
Ova kreativna Palančanka, Ljiljana Jatić rođena 1965. godine, trenutno radi u Narodnoj biblioteci “Veljko Petrović” i po struci je knjižničar. Oko četiri godine se bavi ovim hobijem, i postaje sve bolja u tome. Član je Udruženja žena “Izvor” iz Silbaša i Udruženja pronalazača UPI-ČIB” iz Čelareva.
Ljiljana je za proces proizvodnje dobila zlatnu medalju na ČIB EXPO 2012. godine, kao i zlatnu medalju na Tesla-festu (Sajam pronalazača i inovatora Novi Sad) 2013. godine.
„Na ideju sam došla gledajući na internetu priloge o reciklaži starih novina. U mnoštvu priloga u kojima sam videla pletenje tehnikom korparstva, pažnju mi je privukao prilog u kome se radilo nešto drugačijom tehnikom. U pitanju je bila činija od kolutića. Osmelila sam se i probala, jako mi se svidelo kako to izgleda, kako je postojano i čvrsto, pa sam nastavila. Naravno, ideje za nove modele su počele same da pristižu. Od tada, pa sve do danas, radim isključivo svoje kreacije, i ne kopiram tuđe modele“, kaže nam Ljiljana.
Kako od novina nastaju prelepi predmeti
-Kako Ljiljana objašnjava, proces izrade je veoma jednostavan. Novine se iseku na trake, oko igle za pletenje se od trake umota štapić najsličniji velikoj slamčici i zalepi lepkom za drvo. Taj štapić se zatim namotava oko različitih kalupa i dobijaju se kolutići različitog prečnika, kao i drugi oblici – trouglovi, kvadrati, ovali. Gotovi kolutići se spajaju malim štapićima u željeni oblik. Gotov predmet se tretira sredstvom za zaštitu od vlage i zatim se boji i na kraju lakira.
Razvoj svopstvenog patenta
„Sećajući se svoji početaka mnogo sam napredovala. Najveća promena i skok u kvalitetu je bio nakon godinu dana rada. Tada sam posle višemesečnog eksperimentisanja uspela da napravim moju smesu za zaštitu proizvoda. Potapanjem gotovih proizvoda u ovu smesu, dobijam izuzetno čvrst predmet, otporan na pranje pod mlazom vode, kao i savršenu podlogu za bojenje za koju boja lepo prijanja i istovremeno se nanosi u tanjem sloji, čime postižem znatnu uštedu u materijalu te smanjujem troškove proizvodnje. Takođe, odustala sam od bojenja uljanim lakovima koji nisu preporučljivi za korišćenje u domaćinstvu i sada koristim isključivo akrilne boje“, priča nam Ljiljana.
[rev_slider alias=“euro-af-salon-namestaja“][/rev_slider]
Član je Udruženja žena “Izvor” iz Silbaša i Udruženja pronalazača UPI-ČIB” iz Čelareva. I kako ističe, svih ovih godina imala je maksimalnu podršku, divnu saradnju i razumevanje i neizmerno im je zahvalna na tome.
„Podršku i pomoć sam imala i od Udruženja građana “Front potrošača” iz Bačke Palanke. Zahvaljujući Udruženju pronalazača sam imala priliku da gostujem u Jutarnjem programu na TV Pink kao gost-pronalazač i tako predstavim svoj rad širokom krugu gledalaca“, napominje ona.
„Najviše volim izazov, nešto novo, neki unikatan predmet. Naročito volim da radim za prijatelje. Tada mogu da budem kreativna, ne radim „serijski“. I ono što je najvažnije, radim za osmeh, za zadovoljstvo i sreću dragih osoba, a ne za novac“.
Ljiljana sve ovo pravi u kuhinji, iako živi u malom stanu i nema kutak za rad, ona uspeva da svojim rukama napravi ove prelepe predmete.
Kad hobi postane posao
„Mogu da kažem da je ovo, kao i većina ručnih radova, veoma „zarazno“. Sve svoje slobodno vreme sam posvetila ovom hobiju. Mada mislim da se ne može reći da je to baš hobi, pre bih to nazvala dodatnim poslom. Hobi je ležernija varijanta ovoga što ja radim. Radite ono što Vam se sviđa i za čega trenutno imate inspiraciju. Ja ipak radim po porudžbini i spremam velike količine za prodaju na seoskim slavama i raznim manifestacijama, tako da je ipak ovo što ja radim malo ozbiljnije. Napravila sam stranicu na Facebook-u pod nazivom Papirna galanterija – Maša“, ističe ona.
Od umetnosti i ručnog rada u Srbiji ne može da se živi.
„Šteta što kod nas ne može da se živi od ručnog rada. Jeste to lep dodatni prihod, ali je samo to – dodatni prihod, dopuna kućnog budžeta. Jednostavno, ne možete da prodate po realnoj ceni ručni rad, računajući vreme koje ste uložili u izradu. Računala sam. Merila sam vreme izrade različitih modela, uračunala troškove i rezultat je – prosečna satnica je oko 80 dinara. Od toga se ne može živeti. Možda je malo drugačija situacija sa drugim tehnikama prerade papira, ali ne verujem da je mnogo bolja. Morate biti zaljubljenik u ovo da biste radili, jer ako je samo novac motiv – brzo prestajete“, kaže nam Ljiljana.
„Kad god sam predstavila svoj rad u Bačkoj Palanci, nailazila sam na lepe komentare. Tehnika kojom radim je zahtevnija, te nije baš omiljena među hobistima koji se bave recikliranjem starih novina. Utoliko su moji proizvodi neobičniji i zaista se dopadaju mojim sugrađanima. Međutim u Bačkoj Palanci je jako loša prodaja, pa retko kad ovde kod nas izlažem radove. Više sam skoncentrisana na sever i zapad Vojvodine“, dodaje ona ovom prilikom.
Pogledajte još neke njene radove:
