Kao što reka donosi život u pustinji tako su i književne večeri 18. Dučićevog pesničkog leta donele lepotu reči, pesme i muzike gladnoj kulture publici u Gajdobri.
Drugo veče, koje je održano u subotu, 7. septembra u prostorijama Biblioteke – „Jovan Dučić“, bilo je posvećeno promociji nove knjige dr Milana Micića „Amerikanci srpski dobrovoljci iz SAD-a 1914–1918“. Grupa „Zvuci s kamena“ otpevala je „Bože pravde“, himnu i tako dala dostojanstven ton ovoj nesvakidašnjoj večeri.
Uvodnu reč dala je Anđa Šušić, profesor istorije, ističući da su ti naši dobrovoljci bili istinske ljudske veličine. Ovom prilikom ona je spomenula i imena dobrovoljaca koji su živeli u Gajdobri.
– Kada govorimo o srpskim stradanjima u Velikom ratu dobrovoljci se spominju samo uzgredno. Govori se najčešće da su došli preko okeanskih zemalja iz SAD-a i Rusije, a o njihovim karakterima i ko su oni bili, šta su značili za srpsku vojsku u vojnom pogledu, a šta su značili u političkom pogledu imamo malo saznanja – rekao je autor Micić.
– Srbi iz Bosne i Hercegovine, Like, Banije, Korduna, Dalmacije, Slavonije, Boke Kotorske, Banata, Bačke i Srema kao austrougarski državljani su bili unapred osuđeni na preki sud. Čekala su ih vešala i streljački stroj. Porodice bi im bile proterivane u logore, a imovina konfiskovana – rekao je Micić i dodao.
– U rumunskoj vojsci danas postoji jedan mit o Srbima, a nastao je za vrijeme borbi na Dobrudži koji kaže da se Srbi nikada živi ne predaju jer u borbama u Dobrudži srpski dobrovoljci su u slučaju opkoljavanja vršili samoubistva da ne bi pali neprijatelju u ruke i na taj način su štitili svoje porodice. Dobrovoljci srpske i crnogorske vojske u Velikom ratu mahom su Srbi austrougarski državljani.
[wonderplugin_slider id=174]
Iako je bilo i dobrovoljaca Kraljevine Srbije koji nisu podlegali procesu mobilizacije. Dobrovoljci iz ovih krajeva borili su se za otadžbinu Srbiju, otadžbinu koju pre toga nikada nisu videli. Srbija je postojala i živela samo u njihovim snovima, samo u njihovom mitskom svetu i išli su u srpsku i crnogorsku vojsku da se bore za srpstvo, za ujedinjenje svih srpskih krajeva i išli su vođeni srpskom nacionalnom idejom.
„Zvuci s kamena“ su u još jednom nastupu izveli između ostalih i prelepe pesme o Solunu i Dobrudži, a pre toga izneli su i svoja zapažanja o tome kako nas poštuju Rumuni i o srpskom dobrovoljačkom groblju u Konstanci, koje nije ništa manje od groblja u Zejtinliku, kao i da jedna sportska hala u tom gradu nosi ime Zorana Kurteša.
Ljubav prema književnosti sabrala je Gajdobrane i na trećoj Dučićevoj pesničkoj večeri koja je bila posvećena Draganu Lakićeviću srpskom pesniku, pripovedaču, romansijeru, tumaču i priređivaču književnosti, uredniku Srpske književne zadruge.
O književnosti Lakićevića govorila je dr Aleksandra Žeželj Kocić, nakon čega je autor čitao divne priče iz najnovije knjige „Porodični muzej“.
Druženje se završilo uz jako lep gest autora koji je poklonio, a zatim i potpisao tu svoju knjigu prisutnoj publici.
