Prilikom formiranja, pre 93 godine, okupilo je 26 Silbašana. Društvo danas broji 71 odraslog aktivnog člana i osamdeset osmoro dece uzrasta od 6 do 18 godina.
„Jedino dve opštine u našem srezu i to Silbaš i Parage nemaju svoje vatrogasno društvo, što je žalosni istinluk za srpski živalj, koji je oduvek bio indolentan prema vatrogasnim društvima. Ima slučajeva ne samo u ovom srezu, već i izvan našeg sreza, gde se u srpskim mestima retko organizuju društva ove vrste i ako se organizuju traju veoma kratko, jer ih nedisciplinovanost rasturi, te molim sve one koji žele da stupe u ovo društvo, budu tačni na poslu, vrše svoju dužnost predano i savesno, a ne da se nećkaju i posle kratkog vremena istupe i time društvu ugled ubrlja“!
Uvažavajući vrlo dobronameran savet Velimira Micića, prvog predsednika Dobrovoljnog vatrogasnog društva Silbaš, izrečen 14. juna daleke 1929. godine, na konstituisajućoj skupštini, ovo društvo postoji do danas. Prilikom formiranja pre 90 godina okupilo je 26 Silbašana, a za budućnost ne treba da brinu, jer danas broji 71 odraslog aktivnog člana i 88 dece uzrasta od 6 do 18 godina. Posle Drugog svetskog rata među Silbaškim dobrovoljnim vatrogascima, kao članovi se pominju i žene, a 1956. godine priključilo im se pet dama.
U prvo vreme silbaško DVD bilo je sastavljeno isključivo od zanatlija a raspolagalo je sa vrlo neznatnim i nespretnim spravama. Svega dve kolske pumpe, sa nedovoljno dovodnih creva i dva rasušena bureta za dovoz vode, bila je jedina sprema, ovog mladog društva. I pored toga, prilikom gašenja požara 1929. godine, odmah po osnivanju, uspešno su lokalizovali požar, a imovina koja je tada spasena ceni se po današnjim cenama na oko 800.000 dinara.
Poklanjajući rodnom mestu monografiju povodom velikog jubileja i vatrogasnim počecima u Silbašu, selu u bačkopalanačkoj opštini, Budimir Popadić, predani hroničar rodnog Silbaša, zabeležio je između korica najvažnije trenutke od nastanka do danas.4
– Iz dokumenata se saznaje da su vatrogasci, recimo, 1932. godine, vežbali od maja do kraja vršidbe – kaže Popadić. – Vežba se, međutim i dalje produžavala do oktobra, a održavala se svake nedelje od tri do pet popodne. Od opreme su tada imali šlemove-kacige, cevi za špric 20 meteri dugačke. Raspolagali su sa opasačima, sikiricama i merdevinama na kačenje, a u voznom parku je bila jedna kolska štrckalica.
Negujući tradiciju dobrovoljnog vatrogastva, Silbašani su izgradili i Vatrogasni dom, svečano otvoren 12. maja 1968. godine, istog dana je održano vatrogasno takmičenje, a domaćini, omladinska ekipa je osvojila prvo mesto. I sa ostalih brojnih takmičenja dokazujući spretnost i obučenost, uvek su se vraćali sa peharima i medaljama.
Muzika i gluma
Početkom tridesetih godina prošlog veka, silbaški vatrogasci su raspravljali i o formiranju vatrogasnog orkestra. Avgusta 1932. godine predloženo je da se kupe muzički instrumenti i to je učinjeno u roku od dve nedelje. Muziciranju ih je pdoučavao izvesni Šenk, muzikant iz Bačke Palanke. Odlukom uprave društva, često su svirali za slovački Božić, Novu godinu, Srpsku novu godinu i državne praznike.
Od 1933. do kraja pedesetih godina, pri DVD Silbaš radila je i pozorišno-dramska sekcija.
Četiri požara u jednom danu
O opterećenju, ali i spretnosti i požrtvovanosti silbaških vatrogasaca, svedoči podatak zabeležen u jedinoj sačuvanoj stranici Knjige požara iz 1963. godine. Od 6. juna do 24. decembra te godine, bili su angažovani na gašenju osam požara. U istom danu, 6. juna, i u isto vreme, planula su i ugašeana četiri požara. Šupa sa senom kod Miše Faboka, plevara pod crepom kod Sama Kopčok, šupa pokrivena slomom kod Danila Rojka i plevara kod Palje Galicki.
Prvog dana avgusta gasili su tri požara, izazvana udarom groma, a 24. decembra ujutro, brentačama je ugašen požar u Osnovnoj školi „Braća Novakov“, do kojeg je došlo usled neispravnog odžaka.
